У Концертној дворани Банског двора 15. септембра 2014. године (понедјељак) у 13,00 часова биће промовисана монографије о Првом свјетском рату-„Ратни албум 1914-1918“, аутора Милoвaна Витезовића,
Учествују: Рајко Кузмановић, Игор Радојичић, Зоран Гутовић, Зоран Пејашиновић и аутор,
Водитељ: Горан Јокић
***
Милован Витезовић (Витезовићи код Косјерића, 11. септембар 1944) српски писац и професор универзитета. Школовао се у Тубићу, Косјерићу, Ужицу и Београду; дипломирао је на Филолошком факултету, Oдсјек општа књижевност, потом и на Факултету драмских уметности, Oдсјек драматургија. Био је оперативни уредник у Књижевним новинама; у омладинској ревији Сусрет омладине, радио је као уредник за књижевност до 1969. године, а од тада као уредник новина Чивија. Функцију уредника играних серија на РТС-у имао је од 1977. до 1991. године, када постаје главни уредник Умјетничко–забавног програма РТС-a. Члан је Удружења књижевника Србије и српског ПЕН центра; говори и пише за Националну ревију, магазин о националној баштини Србије. На Академију уметности позван је да у звању доцента од 2001. године предаје Филмски и ТВ сценарио. Пише пjесме, романе, есеје, критике, афоризме, филмска и ТВ сценарија. Објавио је око педесет књига у преко двjеста издања; заступљен је у преко педесет антологија српске и свјетске поезије, прозе, књижевности за дjецу, афоризама,фантастике и телевизијских драма. Књиге је објављивао на њемачком, енглеском, румунском, француском, италијанском, словеначком, македонском, руском, мађарском, и грчком језику. Превођен је и објављиван у периодици и антологијама на пољском, чешком, летонском, мађарском, француском, шведском, јеврејском, кинеском, бугарском и албанском језику.
Афоризми су му објављивани у низу европских новина, од хамбуршког Штерна, до московске Недеље, те превођени на грчки, румунски, јеврејски, шведски, италијански… Витезовић је један од наших ријетких савременика, чија је књига била забрањена, па чак и спаљивана у свом првом издању; (ради се о збирци афоризама Срце ме је откуцало). Његови сатирични текстови често су објављивани у Јежу. Аутор је многих телевизијских драма и серија, текстова за позоришна извођења и филмских сценарија. Телевизијски филмови снимљени по његовим сценаријима приказивани су на европским телевизијама ОРФ и ЗДФ.
Серија Вук Караџић донијела му је Европску награду за телевизију.
Као спољни уредник за капитална дјела Завода за уџбенике и наставна средства, учествовао је у приређивању дела Павла Поповића, Богдана Поповића, Јована Скерлића, Милана Кашанина и девет томова Стојана Новаковића. Један је од приређивача Сабраних дела Симе Милутиновића Сарајлије (Бачка Паланка).
Награде
Добитник је бројних награда од којих су најзначајније: Змајеве дечје игре (1978. год.), Велике Базјашке повеље у Букурешту 2005. године, Кочићева награда (2005. год.), Република Српска, Златно Гашино перо (2006. год.), награда Гласа јавности Меша Селимовић друго место (2000. год.).
Био је кандидат за Антологију најбољих свјетских сатиричара која је објављена у САД 2007. године.
У Новом Саду, јуна 2007. године, припала му је част да добије Змајев песнички штап и отвори Змајеве дечје игре, највећи фестивал дечјег стваралаштва у Европи.
Екранизација његовог романа Лајање на звезде освојила је престижну домаћу награду Златна новосадска арена и награду фестивала у Херцег Новом.
Патријарх српски Иринеј одликовао га је 22. фебруара 2012.године Орденом Светог деспота Стефана.
Романи:
- Шешир професора Косте Вујића
- Лајање на звезде (28 издања)
- Милена из Кнез Михаилове
- Света љубав
- Хајдук Вељко Петровић
- Европске године кнеза Милоша
- Чарапе краља Петра
- Симфонија Винавер
- Синђелић се са сунцем смирио
- Принц Растко
- Булерлеска у Паризу,
- Кад је невен био сунце
- Госпођица Десанка
„Ратни албум 1914. – 1918.“ представља кратак историјски преглед Првог свјетског рата и догађаја који су му претходили.
У њему се налази мноштво фотографија, скица, слика, карти са објашњењем најважнијих догађаја из рата. На фотографијама се, поред познатих личности из тога доба налазе и бројни детаљи страдања обичних људи и цивилних жртава, као и детаљи са линије фронта.
