Изложба НАСИЉЕ У НАСЉЕЂЕ? академске сликарке НИНЕ БАБИЋ

У Великом изложбеном салону Банског двора 15. јула (четвртак) 2021. године у 20.00 часова биће отворена изложба НАСИЉЕ У НАСЉЕЂЕ? академске сликарке Нине Бабић.

 

Биографија:

Нина Бабић рођена 16. 9. 1983. године у Бањалуци. Академију умјетности у Бањалуци уписује 2002. године коју је похађала две године, а затим школовање наставља у Атини , Грчка. Тамо уписује високу школу сликарства са костимограјом и сценограјом, на којој је дипломирала 2006. године. Након четворогодишњег школовања у Атини вратила се у Бањалуку на Академији умјетности, гдје је дипломирала на одсјеку сликарство. Године које је посветила стваралаштву обогатиле су њену биограју многобројним

самосталним и колективним изложбама, а са њеним радовима имала је прилику да се упозна умјетничка јавност у Америци, Њемачкој, Грчкој, Србији, Македонији, Хрватској, Републици Српској и БиХ. Свој интимни доживљај стварности у којем као умјетница ослушкује стање у друштву презентује кроз своја дјела покушавајући да ријеши одређене проблеме савременог друштва. Често су њени радови директно повезани са положајем жене у данашњем друштву.Као жена умјетница, осврће се на проблеме савремене жене , али и на образсце које су на нашем поднебљу утицале на слику жене данас. Као умјетница која живи и ствара у 21. вијеку има потребу да се традиционални израз очува пратећи савремене токове. Добитница је двије награде Академије умјетности у Бањалуци.

 

Изложбом „Насиље у насљеђе?“ бањолучка визуелна умјетница Нина Бабић представља нови циклус дјела – слике и објекте, који су настајали током посљедње двије године, а посвећени су проблему родно заснованог насиља.

„Бављење родно заснованим насиљем као темом у умјетности неминовно укључује велико бреме моралне одговорности аутора, из које природно проистиче и потреба за покушајем активистичког дјеловања и иницирања промјена путем умјетности. Међутим, треба имати на иму да се унутар ове изразито деликатне тематике може лако и готово непримјетно склизнути у зоне патетичности, пренаглашености и нарушавања интиме појединца. Веома је тешко успоставити границе у којима је било која врста визуелног представљања насиља или његових жртава сврсисходна, јер ово одређивање „мјере“ умногоме зависи и од етичких начела и свијести саме публике.

Реализам проживљеног искуства темељ је из којег су поникла сва дјела представљена на изложби „Насиље у насљеђе?“. Огољени, сирови реализам, неублажен и неумекшан, њено је основно средство, а изазивање снажне емоционалне реакције код публике њена је намјера. Ријеч је о изложби која претендује да продре дубоко у свијест појединца, излажући га притом потенцијално неугодним или потресним садржајима.“

(одломак из текста историчарке умјетности Жане Вукичевић)

Share