У Концертној дворани Банског двора 17. септембра (петак) 2021. године у 20.00 часова одржаће се ВЕЧЕ ПОЕЗИЈЕ МАРКA МИЛОШЕВИЋА – „Победа себе“. Маркове стихове ће говорити глумац Тарик Филиповић и гости.
Бесплатне позивнице за вече поезије могу се преузети на билетарници Банског двора од уторка 7. септембра сваким даном осим викендом у периоду од 12.00 до 18.00 часова.
МАРКО МИЛОШЕВИЋ рођен је 7. октобра 1981. у Јагодини. Са 19 година дошао је у Београд и понео са собом душу. Сматра себе човјеком у правом смислу ријечи-све остало је небитно. Отац ћерке Петре и сина Николе, муж Иване.
“Осећам потребу да својим стиховима проживим опет своју прошлост, преживим садашњост, дочекам будућност, останем кад сви тренутно живи оду. Осећам потребу да живим и туђе животе, драме, судбине. Да пријатељима дам, непријатељима подам. А људи са душом, глумци, уметници – ХВАЛА – остаћемо или нестати, заједно”.
Марку Милошевићу пјесништво није први позив, он је стручњака за фармацеутски маркетинг, али његов пројекат „Поезија живота“ који је покренуо на Инстаграму и другим друштвеним мрежама окупио је преко 120 глумаца који су читали његове стихове.
Снимци у којима глумци читају из збирке „Поезија живота – Кроз живот душом“ објављена је на друштвеним мрежама, а поједина читања имала су и по неколико десетина хиљада прегледа.
„Марко Милошевић богат својим личним доживљајем живота уме да на мене посредно пренесе како посматра свет, љубав, људе, пролазност. Он има душу „Галеба“ који весело и поносно лети изнад мора али сваки дан и однос у њега уткају по један драгуљ који га оплемењује и даје му ширину и племенитост. Поезија Марка Милошевића је распевана. У себи носи сензибилност, „поезију суштине“ и позитиван дух, веру у живот и разумевање за крај. Синкретизам – спој неких животних прилика или неприлика, љубави и благонаклоности… Нада, лепота и чистота душа, ноћ и дан, свитање и бдење, сузе и вино, песма и осмех, сребро и злато, син и ћерка, деда и баба…све је стало у римованим строфама песниковог првенца. Давање, широкогрудост, лепота, дом, породица, свет у сваком смислуодредио је боју Милошевићевим стиховима певајући у не типичној и не претерано дефинисаној форми поезије која је упркос томе веома лирична и дубока. Права песма, можда канцона, уз клавир, или гитару, уз чашу вина, за столом неког ресторана, или обали мора умивеној Сунцем и сјајем. Певљивост јесте одлика лирске поезије тако да нам песникови стихови сугеришу на песму и „лиру“ упућујући пажњу на личне мисли, музику и смисао Живота“. Јулија Марјановић Јовичић
