У простору изложбене поставке ВРБАСКА БАНОВИНА Банског двора – културног центра 16.априла (уторак) 2024. Године у 19.00 часова биће отворена тематска изложба ПОНОВНИ СУСРЕТ аутора Драгана Ковачевића. Изложба се организује у сарадњи са Фондацијом „Бан др Тодор Лазаревић“
Поставка представља подсјећање на 8. јуни 1922. године, на вјенчање румунске прицезе Марије и југословенског краља Александра I Карађорђевића, којем је са адвокатом, народним послаником и потоњим баном Врбаске бановине, др Тодором Лазаревићем, присуствовала и његова супруга Нада. Било је то њено прво званично појављивање у јавности, након вјенчања одржаног 6. маја те године.
Посјетиоци ће, између осталог, имати прилику да виде реплику вјенчанице краљице Марије од Југославије и дијелова накита, дар краља Александра, које је израдио модни дизајнер, Аександар Петарић, а дио су изложбене поставке Народног музеја у Ваљеву. Биће изложена и реплика једне од најљепших вечерњих тоалета банице Наде Лазаревић, украшена са око 5.000 кристалних камечића. Хаљина је реконструисана у атељеу Културног центра „Светозар Марковић“ из Зрељанина, а пројектом је руководио директор, Бошко Шербула.
Ово емотивно обојено историјско подсјећање, показаће чудесну сличност животних прича принцезе Марије, кћерке румунског краља Фердинанда Хоенцолерна и Наде, кћерке бањалучког градског инжењера Петра Миљевића, које су, у много чему, биле испред свога времена, али поштујући при томе традиционалне врједности.
Марија, рођена 9. јануара 1900. године и годину и по млађа Нада, љепоту и женственост носиле су са урођеном отменошћу, суптилно и ненаметљиво су подржавале своје супружнике, биле посвећене мајке својим синовима, и спремне да помогну многм невољницима. Обје су инстинктивно предосјетиле злу коб која се надвила над њихове мужеве и безуспијешно покушале да спријече њихове трагичне судбине. Као младе удовице, достојанствено су се носиле са својим болом, потпуно посвећене васпитавању синова. Ни промјена идеолошке матрице након Другог свјетског рата није успјела уништити њихову господствену, смирену борбу са свакодневницом, која је често значила и продавање накита и драгих успомена за задовољавање основних животних потреба. До краја живота, остале су усправне као каријатиде, вјерне својим узорима и опредјељењима, заслуживши тако поштовање нових нараштаја.
Након нешто више од једног вијека, симболични поновни сусрет ове двије изузетне жене, игром судбине, одиграће се на другом спрату бањалучког Банског двора, који је изворно био намијењен за одаје краља Александра I и друге високе званице које посјете Бановину. Нажалост, атентат на краља у Марсељу, 9. октобра 1934. осујетио је његову посјету.
