У Концертној дворани Банског двора 18. фебруара 2015. године (сриједа) у 19,00 часова биће промовисана српска енциклопедија „Catena mundi“.
Енциклопедија „Catena mundi“ је српска хроника на свjетским веригама. Ради се о српској историји и српском битисању на простору који је био и јесте извор свjетске цивилизације коју данас познајемо и препознајемо као европску културу која баштини античко, римско и византијско наслијеђе. Она, с друге стране, открива праизворе наше цивилизације, открива заборављене културе које су настајале на овим просторима. „Catena“ је синтеза српске историје и духовности у њеном двомиленијумском току. То је „зборник о српству и Србима, свему ономе што су чинили и, нарочито, оном чему су тежили, уједно и буквар и света књига“.
У „Cateni“ пише ко смо, шта смо, одакле смо, и куда идемо.
Предраг Р. Драгић Кијук,
приређивач „Catenе mundi“ (Крагујевац, 1945 — Београд, 29. јануар 2012) био је хуманиста, књижевник , ликовни критичар, есејиста, антологичар, лексикограф, медиевалиста, историчар, персоналиста, достојевиста и православни мислилац.
Средњу школу и студије на Филолошком, Правном и Филозофском факултету похађао на у Београду а истраживао je и усавршавао се у Италији, Грчкој, Русији, Француској и Норвешкој. Повремено се бавио превођењем и писањем драмских текстова (његова радио-драма Неимар светлости, коју је и режирао, доживjела је бројна издања, послије праизведбе октобра 1993). Био је управник највеће библиотеке иностране периодике на Балкану. Као истакнути културни радник био је члан Удружења књижевника Србије по позиву.
Један је од оснивача Фонда истине (Београд), Светског сабора Срба(Хајделберг), Црквено-народног сабора (Призрен), Центра за хришћанске студије (Београд), удружења интелектуалаца Српска национална свест(Ниш) и издавачке куће Евро Епистел (Ашафенбург). Био је члан Српског националног одбора свесрпског конгреса (Чикаго), Управе Удружења књижевника Србије, Управног одбора Српске књижевне задруге, оперативни уредник часописа Serbian Literary Magazine (1993 — 2001) и главни и одговорни уредник Књижевних новина (од 2001). Био је члан Савета Универзитета Републике Српске Крајине и један од покретача нове серије часописа Хришћанска мисао (1993). Био је иницијатор и један од аутора декларације на пет језика (Слово о српском језику, 1998) као и покретач и уредник библиотека Српска дијаспора и Српска породична библиотека.
Објавио је петнаест књига студија и есеја од којих пет на страним језицима. Посебно се бавио старом српском књижевношћу (само на енглеском штампао је, 1987, обимну студију Mediaeval and Renaissance Serbian Poetry 1200 —1700 / Средњовековно и ренесансно српско песништво), модерном светском поезијом, делом Достојевског, историјом европске цивилизације, протоисторијом Срба и Словена, феноменом сеоба, аберацијама савремене политике и утицајем римокатоличке цркве на судбину српског народа.
Његова књига Кушач и искупитељ прва у српску есејистику уводи теистички метод као равноправан другима у тумачењу књижевног дела, док књига Излазак у игру (~1990) представља култни допринос европском персонализму. Зборником Catena Mundi (1992), у два волуминозна тома, сачинио према оцјени рецензената и приказивача „духовну енциклопедију српског народа“ – а зборником Мало завештање (1999), објављеном на енглеском језику под насловомThe Little Legacy, извршио преиспитивање хиландарске баштине у кључу православне филозофије живота. Збирку есеја Bestiarium humanum, политички дневник, објавио је 2002. године, а Атлантократија као идеал Језуита, 2005. године.
Сер Џон Тавенер, значајни британски композитор са репутацијом „класичног уметника“, аутор је 15-минутног дела Epistle of Love (Посланица љубави) насталог по стиховима српске средњовековне поезије, преузетим из књиге Предрага Драгића Кијука Mediaeval and Renaissance Serbian Poetry (светска премијера у Лондону 22. марта 2001, St. John Smith Square). Тавенерова композиција Посланица љубави (коју је посветио српским мученицима) изведена је у Београду у оквиру солистичког концерта Патрише Розарио, „Сопрана миленијума“, 4. новембра 2002. године. За монументално дело The Veil of the Temple (Застор Храма), у извођењу четири хора, неколико оркестара и солиста, у трајању од седам часова – Џон Тавенер је такође користио исту књигу Драгића Кијука (јун 2003).
* * *
Учествују:
-Бошко Обрадовић, уредник у ИК „Catena mundi“,
-Ратко Дмитровић, новинар, главни и одговорни уредник и директор ”Вечерњих новости” из Београда,
-проф. др Радивоје Керовић, предсједник Филозофског друштва Републике Српске,
-др Миша Ђурковић, научни сарадник на Институту за европске студије из Београда,
-Бранимир Нешић, директор ИК „Catena mundi“
-Душан Басташић, предсједник удружења ”Јадовно 1941.” из Бањалуке
-Небојша Мастиловић, аутор духовне музике и члан групе ”Пирг” из Београда
Програм воде новинарке: Драгана Дабић и Селена Мочевић
