Промоција романа СВЕ МОЈЕ СЕСТРЕ књижевнице ЛАУРЕ БАРНЕ

У Вијећници Банског двора 21. септембара (сриједа) 2022. године у 19.00 часова   одржаће се промоција романа  СВЕ МОЈЕ СЕСТРЕ   књижевнице  ЛАУРЕ БАРНЕ.

О роману који говори о јединственом Растку Петровићу ће разговарати књижевник Ранко Павловић и ауторка.

„Како се ликови, дјела и догађаји буде из непомичности…“

Свако ново дјело Лауре Барне подизање је узбудљивог асоцијативног врта, у којем ничу, расту и огледају се биографије, али и ауторски цитати и вертикално конотиране фусноте. Такав је и роман „Све моје сестре“, прича о јединственом Растку Петровићу. Овај врт обрастао је поетичким документима далеко од наративне функционалности. Оне која је од „главобоље“, „пада клавира“, „цијука есцајга“ или „храстовог листа иза влати косе“ могла да створи дјело мудре читкости, које нас, између осталог, награђује страсном, калеидоскопском верзијом дрхтања кроз калварије и путописе, мудрост и епохе, интиму и фасцинацију, историју и географију, породично и екуменско, словенско и европско…

У овом роману читалац проналази своју верзију суптилног сижеа, али не би требало да хита за приоритетима… Јер ту су весници српског модернизма: Исидора Секулић, Даница Марковић, Милош Црњански, Сибе Миличић, Бета Вукановић, Брана Петронијевић, Сава Шумановић, Марко Ристић, Моша Пијаде и многи други… Ту су и Надежда, Зора и Милица, три сестре у сазвежђу које белетристичким умећем пребогат монолог Растка Петровића – свједока васколике породичне судбине – освјетљава кроз искушења, болове, симболику албанске голготе, сјај Париза и југа Италије, или сумове прапостојбине Африке. Ту су и одјеци теразијских корака, ромора и прогласа „хотелмосковских“ сјенки из Берлина, ратних болница, галерија и вашингтонских прозора с погледом… Живот је неком сестра, а неком брат. Неком ријеч, мисао и стих, некоме боја, а некоме само привид зебње и бриге. Кад све засвијетли и проговори, тад постаје топло породично гнијездо. Кад рука задрхти, у цевјцици калеидоскопа помјере се, између оних вертикалних огледалаца, зрнца боје и живота…

ЛАУРА БАРНА, приповједач, прозни писац, романсијер и есејиста. Рођена је 6. фебруара 1964. године у Јазову (Банат). Школовала се у Херцег Новом, Сплиту и Београду (Филозофски факултет у Београду, одсјек: историја уметности).

Од 1995. године објављује приче, есеје, студије, ликовне критике и стручне радове из историје умјетности у домаћој и иностраној књижевној периодици, а пише и рецензије и предговоре (преко 300 публикованих радова). Приче, есеји, као и ликовне критике заступљени су у домаћим и иностраним антологијама, зборницима, алманасима и годишњацима.

Oбјављене књиге:

Есеји: Уметност нема дефиницију („Unus Mundus“, Ниш, 2007).

Романи: Протовир, археолошки роман о преисторијском локалитету Лепенски Вир (Арс Либри, Београд и Бесједа, Бања Лука, 2003); Невоље господина Т. или сутерен (Народна књига, Београд, 2005); Црно тело, роман о Лази Костићу (Дерета, Београд, 2007; друго прерађено издање, Завод за уџбенике, Београд, 2010); Моја последња главобоља, роман о Исидори Секулић (Завод за уџбенике, Београд, 2008; 2012), роман је ушао у најужи избор за НИН-ову награду за 2008. годину; Четири елемента, роман за дјецу и омладину (Завод за уџбенике, Београд, 2009);Санаторијум под белим (Дерета, Београд, 2009); Ђорђонеова клетва, роман о зачетку и ширењу ренесансне умјетности (Завод за уџбенике, Београд, 2011); Пад клавира, роман о академику и историчару религије Веселину Чајкановићу (Завод за уџбенике, Београд, 2013); Црвени пресек, роман о зачетнику српског импресионизма, сликару Кости Миличевићу (Службени гласник, 2015); Југо увек окреће на буру (Лагуна, 2018); Све моје сестре (Дерета, 2021).

Књиге прича: Дијалог о камену, археолошке приче о најзначајнијим српским и европским локалитетима (Друштво љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“ и Пројекат „Растко“, 2008); Тамо нека занимања (Арс Либри, Београд и Бесједа, Бања Лука, 2010); Музеј не ради (Задужбина Владете Јеротића и Арс Либри, 2020).

Добитница је многих националних књижевних награда од којих  се издвајају:

▪ Шумадијске метафоре, 2003.

▪ Награда часописа Улазница, 2005.

▪ Награда Мирослав Дерета, 2007.

▪ Награда Милутин Ускоковић, 2008.

▪ Награда Српске академија наука и уметности „Бранко Ћопић“, која се додјељује за његовање српског језика, 2009.

▪ Награда Димитрије Митриновић, 2009.

Приче и есеји превођени су на мађарски, словачки, пољски и енглески.

Роман Црвени пресек (2015) преведен је на мађарски језик.

Члан је Удружења књижевника Србије.

У сарадњи са Градском општином Савски венац и Кућом краља Петра I од 2009. године уређује и води књижевне и културолошке трибине у оквиру ауторског пројекта „Исидора нас слуша“. Кроз овај пројекат представљени су најзначајнији и најактуелнији српски писци и уметници, као и добитници престижних српских и међународних награда и признања.

Једна је од оснивача Удружене трибинске акције (УТА), заједничког културолошког трибинског пројекта шест највећих институција културе у Београду (Народна библиотека Србије, Кућа краља Петра I, Задужбина Илије М. Коларца, Културни центар Београда, Установа културе Пароброд и Српско књижевно друштво). Циљ овог подухвата је подстицање јавног дијалога на друштвено и књижевно значајне а запостављене теме, као и отварање другачијих начина јавне комуникације.

Учествовала је у организацији многих ликовних изложби, од којих је најзначајнија „Мода српске елите (1804–1918)“, у сарадњи са Кућом краља Петра I и Центром за истраживање дигиталне културе; „Хероине Спомен збирке Павла Бељанског“ у оквиру Фондације Нови Сад европска престоница културе 2022.

Коаутор је ексклузивне изложбе „Исидора“ одржане почетком 2016. године у Кући краља Петра I, гдје су први пут од књижевничине смрти изнесени њени лични предмети из Легата „Исидора Секулић“ у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду, и у виду књижевничине реконструисане радне собе, након педесет и осам година, представљени на увид широј јавности.

Као познавалац лика и дјела Исидоре Секулић учествовала је у снимању филма о њеном животу, раду и сапутницима. Филм – у продукцији ТВ МАГ из Обреновца и Библиотеке „Влада Аксентијевић“ из Обреновца – „Исидора“ приказује се уз ауторкино предавање о великој књижевници по Србији и региону.

По мотивима књиге Лауре Барне „Моја последња главобоља“ урађен је пилот позоришни перформанс у извођењу Тетар Пројекат Објективне Драме – ПОД Театар. 

Једна је од чланова жирија за идејно рјешење споменика Исидори Секулић, а који је заслугом Фонда „Исидора Секулић“ и ГО Савски венац постављен на Топчидерском брду.

У сарадњи са Фондом „Лаза Костић“ из Новог Сада и Центром за предавачку дјелатност Задужбине Илије М. Коларца, у Коларчевој задужбини отворила је серију предавања ВЕЛИКАНИ НАУКЕ У ЛИМБУ ЗАБОРАВА, гдје је одржала предавање: „Кућа памти – Веселин Чајкановић (1881–1946)“.

У сарадњи са словачким мјесечником за књижевност и културу Новy живот, водила је разговор о идентитету и укрштају нација, као chat са словачком филозофкињом и списатељицом Етелом Фаркашовом, што је уз два репрезентативна њена есеја објављено паралелно на српском и словачком језику.

На Седмој међународној научној конференцији, одржаној у Београду (18–19. мај 2018), у организацији Факултета за стране језике, пленарно је изложила научни рад „Бојење речи“, који је публикован у Зборнику радова „Језик књижевност и емоције“ (2019). Живи и ради у Београду као слободни умјетник и лектор за српски језик

Share