У Вијећници Банског двора 12. новембра (петак) 2021. године у 19.00 часова одржаће се промоција романа ОСТВРО ПЕЛИКАНА аутора МИОДРАГА МАЈИЋА. Са аутором ће разговарати Вера Маровић.
Бесплатне позивнице за промоцију могу се преузети на билетарници Банског двора од петка 5. новембра сваким даном осим викендом у периоду од 12.00 до 18.00 часова.
Биографија:
Миодраг Мајић (Београд, 1969) судија је Апелационог суда у Београду. Докторирао је кривично право специјализујући се за међународно-кривично правну област.Самостално и у коауторству, објавио је десет монографија и више од тридесет чланака из области кривичног и међународног кривчног права, и учествовао је у изради најзначајнијих закона у овим областима. Добитник је награде “Витез позива” (2016), признања “Балкан heroes” (2018), награде “Верица Бараћ” (2019) и награде Допринос године Европи (2019). Већ десетак година редовно објављује текстове на свом блогу (www.misamajic.com), у којима отворено говори о корупцији, непотизму и политичким притисцима у правосуђу. Током 2019. године објавио је роман “Деца зла” и збирку прича “У име народа”. “Острво пеликана” је његов други роман. Живи у Београду са супругом и троје дјеце.
Ријеч издавача:
“После романа ДЕЦА ЗЛА који је за годину и по дана прочитало скоро тридесет хиљада људи, Миодраг Мајић се поново латио пера и поделио је са нама причу која ће нас још једном навести да се загледамо у стварност широм отворених очију и запитамо се да ли је могуће сачувати себе у друштву у којем је судбина појединца безначајна попут зрнца песка које ветар разноси преносећи га из једног годишњег доба у друго. Прича о Ајши и Габриелу може постати прича свакога од нас, али та прича се већ сада тиче свих нас и управо зато ћете ову књигу прочитату у даху, а силуете њених јунака укотвиће се дубоко у вама, па се немојте изненадити кад их будете препознали у маси безимених и непознатих људи на улицама овог града, али и било ког другог града на свету. Да ли сте заиста спремни да сазнате како је бити човек који се више ничега не плаши и којем је свеједно да ли ће после овог живота постати дрво, камен или птица”?
Ријеч аутора:
“ И други, као и први роман, само је пошао од аутентичног случаја. Наиме, постоје случајеви који се у гомили других издвоје, о којима размишљате не само правнички, често и понајмање правнички него вас одведе у преиспитивање ваших моралних вертикала, ваших одлука, могућих других одлука. Верујем да су то приче вредне причања. Можда погрешно сагледавам, али за мене је то нешто што ме враћа суштинским темама и питањима. Дакле, нуклеус је изворни, све остало је фикција”.
Утисци читалаца:
“Пред нама је нови, феноменалан роман, аутора великог хита у Србији ДЕЦА ЗЛА који је продан у више од 35 000 примјерака. Миодраг Мајић, иначе судац Апелационог суда у Београду, постаје најчитанији српски аутор. Ријеч је о напетој и дирљивој психолошкој драми чија је тема ЗЛО које чине обични људи које познајемо, који су наши сусједи, пријатељи, колеге, а понекад смо и ми сами ти који чине зло. Јер, пребрзо судимо једни другима, а највише волимо завирити у туђе животе, о њима судити и расправљати иако нас се то не тиче, а на то и немамо право. Зло није нужно везано за особе као што су били Хитлер или Стаљин. Ни по чему посебне, сасвим обичне особе способне су починити језиве злочине, осудити невине, а велико зло чине можда „само“ док раде свој посао. Раде све по закону. Медији у томе данас играју посебну улогу”.
Ријеч аутора:
“ И други, као и први роман, само је пошао од аутентичног случаја. Наиме, постоје случајеви који се у гомили других издвоје, о којима размишљате не само правнички, често и понајмање правнички него вас одведе у преиспитивање ваших моралних вертикала, ваших одлука, могућих других одлука. Верујем да су то приче вредне причања. Можда погрешно сагледавам, али за мене је то нешто што ме враћа суштинским темама и питањима. Дакле, нуклеус је изворни, све остало је фикција”.
Одломак из романа „Острва пеликана“
“Прича о Ајши почиње на месту на којем почињу све приче несрећних. На раскрсници судбине, која нама којима је фортуна наклоњена увек оставља неколико праваца, али за њих убоге чува само тај један, унапред одређени пут.
Успешни људи, они који су у овој реинкарнацији, у овом извлачењу имали среће (а међу те смо сврстани и ти и ја већ због чињенице да нам ова киша не засипа врат, да пијемо кафу, да имамо струје и да су нам стомаци пуни), имају различите начине за скретање немилосрдних трајекторија фортуне. У жаргону господара света, повлашћених, у новоговору друштвене елите, то се зове планирање, промишљање животних потеза, улагање у будућност… Знаш о чему говорим… У суштини, реч је само о томе да када веје снег, због чудесног поклапања историје и гена, имаш могућност да, уместо голе главурде, подметнеш цреп и избегнеш да ти се задњица смрзне. Иако на први поглед не изгледа тако, новац, везе и друштвени контакти су најснажнија брана од непредвидивог животног рулета. На компасу случајности, ти невидљиви магнети редовно одвлаче игле ка жељеном полу.
А људи који животе проводе испод црте не располажу таквим могућностима. Њихови џепови не крију цедуље с бројевима које треба позвати кад крене по злу, њихови новчаници не садрже менице које је могуће уновчити и њихови животни лексикони не познају странице на којима су уписане жеље.
Но, открићу ти нешто што ће те можда изненадити. Судбинске коцкице се не поклопе лако, чак ни када је несрећа у питању. Није довољно бити само невољник и сиротан. Поред свега тога, потребно је баш немати среће! А Ајша је баш није имала”.
