Промоција романа „Молитва за моју браћу“, аутора Младена Ољаче

У Вијећници Банског двора 28. априла 2016. године (четвртак) у 19,00 часова биће одржана промоција романа „Молитва за моју браћу“, аутора Младена Ољаче,
Учествују: Светозар Личина, Ранко Павловић, Петар Ђаковић, Војо Гаковић.
У сарадњи са Фондацијом „Бранко Ћопић“.

                            Биографија

olujacaМладен Ољача је  рођен 1926. године у селу Деветаци у близини Босанског Новог (данас Нови Град). Његово сиромашно дјетињство прекинуо је рат. Одмах по избијању устанка, као петнаестогодишњак, ступио је у Народноослободилачку борбу, а већ сљедеће, 1942. постао је члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ).

Рат и револуција пресудно су утицали на Ољачино људско и стваралачко опредјељење. Његова личност обједињава прегалаштво политичког радника, борца за даљи самоуправни преображај друштва и активизам умјетника који је своје дјело испунио хуманим идеалима ослобођенога човјека.

Књижевним радом бавио се од 1947. Објавио је више књига приповједака („Шапат борова“), романа („Три живота“ „Црне секире“, „После поноћи“, „Молитва за моју браћу“, „Развалина“, „Нађа“, „Козара“), те репортажа („Сусрети у земљи октобра“) и расправа („Култура и политика“). Ољачина дјела су преведена на двадесет и четири језика. Умро је 10. јануара 1994. године у Београду.

„Његов роман Молитва је величанствена трагедија , самоћа и очајање, са побуном, вапајем , за младошћу коју је рат упропастио.То што је писац желио да лаже својим романом, није само литерарни проблем, то је истовремено и социолошки, антроплошки проблем човјека, проблем његове егзистенције, његових истина и заблуда.За овај његов роман Ћопић каже :“Његов роман је у исто вријеме и љубавни, и психолошки, и омладински и моралистички.“

На крају хуманизам , естетски и етички простори Ољачиног романа ствоерни су за све његове читаоце , са поруком да је све уписано у наше животе , да то, какав је наш живот зависи од нас самих, од оних који га живе.“Таман си онолики, колики си.И преписан и подвучен.И неподвучен.“А умјетност познати незнанац- „то или не то“.

Светозар Личина

Share