У Вијећници Банског двора 18. септембра 2013. године (сриједа) у 19,00 часова одржаће се промоција књиге „Стари трг кад је млад“ књижевника Александра Аце Шимуновића.
Учествују:
Славко Подгорелац,
Ранко Прерадовић,
др Бранко Дикић
и аутор,
клавирска пратња: Арсен Чаркић
***
БИЉЕШКА О ПИСЦУ
Александар је треће од шесторо дјеце , родитеља Ђурђије и Мате, рођен 1935. године у Старом Тргу. Незаборавне основно-школске разреде завршио је у родном мјесту, у најљепшој школици на свијету, коју је саградио Енглез Кембел, тадашњи директор Трепче.Послије гимназијских дана у Косовској Митровици, војно образовање стиче у Загребу, а образовање из друштвених наука у Београду и Загребу.
Педесетих година двадесетог вијека долази у Бањалуку гдје остаје и након пензионисања бавећи се писањем, скијањем и бициклизмом.
Писању ове књиге приступио је тек по жељи његових завичајаца Старотржана, те је ова књига тако и настала.
А. Ш.
***
(Ранко Прерадовић, књижевник – из Рецензије)
Ова је проза, ово недефинисано, по књижевном роду дјело, између хронике и романа, „чудо над чудима“, рудником у Старом Тргу, али и многим другим појединостима везаним за ово подручје и вишедеценијски живот. Хроника настајања насеља Стари Трг, на Косову и Метохији, много ширег значаја, писана начином ноншалантним, занимљивим, кроз „свијест“ једне мудрости којас вели: „Ништа са тобом није настало, нити ће нестати!“.
Већ у првом поглављу најављује се то међуетничко прожимање, долазе Енглези као концесионари рудника, затекавши Србе и Арнауте (Албанце) као домицијелни живаљ, а касније окупатори Нијемци. Почеци се темеље с крајем друге и почетком треће деценије 20. вијека, у вријеме Краљевине СХС, да би рудник свечано био пуштен у рад под крај 1930. године уз учешће највиших југословенских представника и значајних гостију из Енглеске (…)
***
(др Бранко Дикић, љекар – из Рецензије)
Приче једноставне, и добро их је читати по једну дневно, јер тада најбоље додирују душу читаоца, гдје остају трајно са тугом и латентним болом. Јер, готово у свакој од њих постоји осјећање истог, као у причи о умјетнику: „Недуго иза умјетниковог одласка, једини, кривудави пут низ рјечицу Трепчанку, који повезује Стари Трг са осталим свијетом, постао је пут одлазака без повратка. Долазака више није било. Старотржани који носе поруку великог умјетника Милиливоја Миучића, живе у неким другим крајевима свијета“.
***
(Славко Подгорелец, публициста и редактор Књиге )
Шимуновић је вјешт приповједач и истраживач који у својој књизи испреплиће стварне особе и догађаје са рефлексијама из међуратне Краљевине Југославије, постратни период ’обнове и изградње’, као и стварне догађаје из Бањалуке са почетка педесетих прошлога вијека у коју је Шимуновић, као млади официр ЈНА, дошао из Београда и дефинитивно остао.
Према неким стручним судовима (проф. др Миодрага Живановића) Шимуновић је, по стилу и вјештини приповиједања „синтеза Андрића и Селимовића“.
Књига је издата и штампана у Бањалуци („Графид“), а промовисана је у Београду (Хотел ’Парк’) и Косовској Митровици (Дом културе).
