У Вијећници Банског двора 08. јуна 2016. године (сриједа) у 19,00 часова биће промовисана књига сценарија за филм о Јасеновцу под називом
„Јасеновац творница ужаса“, аутора Радомира Пиљка.
Биографија
Радован Пиљак је рођен 1950. године у Петровом Врелу, општина Гламоч.
До сада је објавио, самостално, девет књига:
- књигу поезије “Препознавање трагова“,
- књигу Славарице, нове српске здравице и народни обичаји под насловом “Заклетва роду“,
- књигу афоризама “Глава у фишеклији“,
- књигу поезије “Архипелаг несанице’‘,
- књигу поема о Јасеновцу “Град Бијелих Анђела’‘,
- књигу поезије “Теби, невјесто Врбаса“,
- књигу афоризама “Нови свјетски подварак“,
- књигу поезије “Гламочко коло, јопет, па јопет“
- роман “Распрснуће сна“.
Један је од аутора и књиге “На вјечној стражи отаџбине“, издатој као спомен на погинуле борце “Чајавеца“ у минулом отаџбинском рату.
У зборнику родољубиве поезије “Крик Крајине“, о страдању нашег народа у недавном рату на просторима Крајине, заступљен је са циклусом патриотске поезије.
Пиљак пише и хумореске, приповијетке, краће драмске комаде, скечеве, сатиричну поезију и афоризме.
Био је главни и одговорни уредник, а сада члан редакције часописа “Коло“којег већ дужи низ година издаје Завичајно удружење “Гламоч“ Бања Лука.
ЈАСЕНОВАЦ, ГРАД БИЈЕЛИХ АНЂЕЛА
(сценарио)
Драмски колаж о јасеновачком инферну је “исцијеђен” из Пиљкове поеме, “Град бијелих анђела”! Наравно, драмска форма има своје жанровске законитости, који се разликују од поетских, поетичких мјера и константи.
Пиљак је имао тежак задатак – да из метафоричког, поетског, поемичног ламента изађе у реалијум јасеновачке драме, да, дакле, “представи”, “одслика”, илуструје (покаже и укаже) на све три смјене смрти у Јасеновцу. Морао је, попут Ивана Горана Ковачића, да, драмским језиком покаже и прикаже – како смрт говори и “ради” у ликовима крвника, убица! Трећи изазов је био можда и најтежи. Наиме, лектира о Јасеновцу је обимна, и требало је, овим драмским колажом, потписати ауторство новога драмског памћења трагедије која је нарасла у епопеју!
Пиљак је успио да, драмско – колажном формом, вјероватним и могућим дијалошким “партијама”, оживи крвнике и жртве! Дијалог је и најтежи задатак у свакој драмској жанровској умјетнини. Пиљак успијева да сваком лику удахне његов природни, реални, истинити глас и изговорену ријеч. Дијалог је, дакле, примјеран карактеру свакога лика. Сваки лик има своју особену језичку “ноту”, своју карактерну црту, своју форму мржње и дивљачке незаситости у смрти. Занимљив је драмски контрапункт убица – жртва; убице су досегле најмрачније дубине и црне зоне убилачког лудила, а жртве су помирене са смрћу, мирне у предворју пакла, чак благе и скрушене, смјерне. Тим и таквим стањима и особинама жртве плаше своје егзекуторе!…
Без сумње, Пиљкова драмска “присјетница” на Јасеновачку голготу је – и нова памтљивица свим генерацијама! Поготово данас и овдје, у свијету лажних вриједности, када смо, нажалост, склони забораву најзначајнијих и најтрагичнијих датума у историји свога народа. Усташка кама и маљ, страст за најбруталнијим убијањем – и данас су знаковите маснице, незарасла, жива рана у памћењу. Онај ко заборави јасеновачке анђеле – поново их убија!
Радован Пиљак је написао један оригиналан драмски мементо!
Миленко Стојичић
