Промоција књиге “Први српски Codex-Diplomaticus“

У Вијећници Банског двора 18. септембра (сриједа) у 19.00  часова одржаће се промоција занимљиве историјске расправе о судбини српских и босанских средњовјековних повеља која носи наслов “Први српски Codex-Diplomaticus“.

Аутор је новосадски професор Здравко Малбаша, а књигу је објавила издавачка кућа „Прометеј“ из Новог Сада.

У првом дијелу ове књиге говори се о проналаску 180 оригиналних повеља српских краљева, царева, војвода и банова, о њиховој даљој судбини, тајном преписивању, допремању до Београда, крађама, продајама и фалсификовањима. Сви ти преписи су ипак угледали свјетлост дана и чине први и једини Кодекс дипломатикус. Други дио књиге чини нова и први пут тачно и објективно испричана прича о судбини повеље бана Кулина из 1189. године. Све што је до данас написано о судбини тог документа, који се тренутно налази у руској Академији наука и који се сматра за оригиналан, нетачно је. Пуно се шпекулисало и ссмишљале су се фантастичне приче о наводним пљачкашима, за које су проглашавали Србе.Судбина овог документа од момента његовог открића до данас је једна романтична прича,тако да је у овој књизи дошао на ред и сам оригинал повеље и његова судбина. Бошњаци се већ 20 година труде да дипломатским путем добију ту повељу као њихову, али неуспјешно. Хрвати им чак ни на мјесец дана све ове године не дају бар један од преписа да га изложе у Сарајеву као доказ њихове (босанске) државности, као “буквара“ и “светог списа“ на којем темеље свој језик и писмо.Ту је и невјероватна прича о путу Кулинове повеље од мјеста проналаска до Руске Академије наука. Њен пут је ишао од Дубровника до Сарајева, од Сарајева назад до Дубровника, од Дубровника до Трста а од Трста до Шапца, да би из Шапца била донесена и сакривена у Дервенти у црквици на Детлеку, а одатле до Београда, а од Београда до Одесе и из Одесе до Санктпетербурга. О тој судбини и путу ове повеље први пут се појављују нови, провјерљиви и доказиви  извори и чињенице.Такође су расвјетљена имена сачињених кланова који су испланирали крађу ове повеље, потом њену прекрађу и све оне организоване преносиоце од мјеста до мјеста све зарад личне користи. На крају ове књиге слиједи најзанимљивији дио у вези са скидањем ореола оригиналности са овог руског оригинала, као и докази каква је судбина самог оригинала и шта је старије и од самог оригинала Кулинове повеље.

 

 

                                                                   Проф. др Лука Кецман

Share