У Вијећници Банског двора 06. фебруара 2014. године (четвртак) у 19,00 часова одржаће се промоција књиге „Основи екологије“ аутора Невенке Павловић и Ивице Радовић под покривтељством АНУ РС.
Учесници:
проф. др Милош Шолаја
проф. др Љиљана Топалић – Тривуновић
проф. др Боро Павловић
и аутори
***
Биографија
Невенка Павловић, рођена је у Босанском Новом (Нови Град) гдје је завршила основну школу и гимназију. На Природно-математичком факултету Универзитета у Сарајеву, Одсјек за Биологију, завршила је Биологију за 4 године (прва је у генерацији дипломирала). Носилац је значке Фонда „Хасан Бркић“ Универзитета у Сарајеву.
На истом Факултету завршила је постдипломски студиј – Еколошки смјер одличним успјехом и одбранила магистарски рад под насловом »Промјенљивост величине индивидуа и микроеволуциони процеси у популацијама врсте Eobania vermiculata (Müll)« под менторством, чувеног еволуционисте и генетичара, академика професора др Љубомира Берберовића.
Докторску дисертацију под насловом »Број врста и подврста по типовима биотопа лимнофауне Европе као мјера промјенљивости таксона« одбранила је на Природно-математичком факултету у Бањој Луци под менторством професора др Боре Павловића, чувеног еколога, генетичара, еволуционисте и зоолога на простору Југославије и коментора професора др Драгана Микавице, познатог зоолога.
У протеклом периоду (21 годину) била је веома цијењени професор, а затим и мр Биологије у школама: гимназија (Прва гимназија, Пета гимназија), Средње медицинске школе, Школе за медицинске сестре-техничаре, Школе копнене војске Југославије те Пољопривредно–ветеринарске школе у Сарајеву. Истицала се у раду градског Актива биолога Сарајева и одржала низ огледних часова за своје колеге на стручном усвршавању. Била је вишегодишњи члан редакције чувеног „Биолошког листа“ те уредника рубрике „Ђачки радови“.
Обавила је рецензију уџбеника „Биологија за 2. разред гимназије“ и „Приручника за наставу биологије“, уџбеника „Биологије за 7. разред основне школе“ те монографије „Птице Бардаче“ аутора Бранислава Гашића.
На Универзитету у Бањој Луци бирана је у звање вишег асистента на тек основаном Пољопривредном факултету (1992) на предмет Ботаника. Истовремено добија посао у Средњој школи МУП-а, као проф. биологије у којој остаје до 1996. године.
Мр Невенка Павловић је бирана у звање вишег асистента на Филозофском факултету односно Природно – математичком факултету у Бањој Луци (1996.) на Одсјеку за Биологију на предметима: Систематика бескичмењака, односно Зоологија бескичмењака, и Теорија органске еволуције, односно Органска еволуција,
По одбрани докторске дисертације, на Природно-математичком факултету Универзитета у Бањој Луци, бирана је у звање доцента, ванредног професора те редовног професора на ужу научну област Екологија, заштита биодиверзитета (на предмете: Општа екологија, Хидроекологија и заштита копнених вода на Студијском програму Биологија, те на Студијском програму Екологија и заштита животне средине на предмете: Основи екологије, Екологија популација, Екологија и заштита копнених вода).
Била је шеф Одсјека за Биологију, односно Студијског програма Биологија, (8 година) од 2004-2013. Шеф је Катедре за Екологију на Универзитету у Бањој Луци.
Члан је експертског тима за предмет Биологија у Агенцији за стандарде и оцјењивање у образовању ФБиХ и РС. Члан је експертског тима за лиценцирање факултета у области Екологија при Министарству просвјете и културе РС.
Била је предсједник Организационог одбора и члан Редакционог одбора I Симпозијума биолога РС одржаног 2005. године на Природно-математичком факултету у Бањој-Луци.
Предсједник је Организационог одбора I Симпозијума еколога РС, члан научног одбора, те подпредсједник Организационог одбора, члан научног одбора II Симпозијума биолога РС одржаног 2010. године на Природно-математичком факултету у Бањој-Луци.
Члан је Института природних и математичких наука у Бањој Луци. Члан је редакције серије научног часописа Скуп ПМФ-а у Бањој Луци. Члан је друштва биолога РС, Српског билолошког друштва и Друштва генетичара Србије.
Учествовала је у изради више пројеката, а у два је била координатор.
Објавила је 4 књиге у коауторству и преко 80 научних радова у часописима Југославије, Србије, Црне Горе и РС, међу којима се посебно истичу они који се односе на проблематику магистарске тезе и докторске дисертације.
Учествовала је са рефератима и саопштењима на више научних скупова југословенског, међународног и националног значаја.
Удата је и мајка је два сина: Бориса, мастера дипл. инг. Електротехнике-смјер телекомуникације (Електротехнички факултет Универзитета у Београду) и сина Андреја (преминулог у 22. години живота од посљедица НАТО бомбардовања, припадника студентске бригаде), студента Електротехничког факултета Универзитета у Бањој Луци, односно Електротехничког факултета Универзитета у Београду.
***
проф. др Ивица Радовић
РАДНА БИОГРАФИЈА
Проф. др Ивица Радовић је дипломирани биолог. Рођен је 1950. године у Рисну, Црна Гора. Основну школу и гимназију завршио је у Котору. Дипломирао је 1972. године на тадашњем Природно-математичком факултету Универзитета у Београду на Одсјеку за биологију. Исте године на Одсјеку за биологију заснива радни однос у звању асистента приправника. Магистрирао је 1976. године, након завршених постдипломских студија на смијеру Екологија животиња. 1977. године се налази на одлужењу војног рока у школи резервних официра Земаљске артиљерије у Задру, коју завршава као најбољи питомац у класи. У периоду 1979-1980. у статусу PhD Candidate борави на докторским студијама у Смитсонијевом институту у Вашингтону. Докторску дисертацију одбранио је 1981. године на Одсјеку за биологију, Природно математичког факултета у Београду.
На Одсјеку за биологију Природно-математичког факултета, данас Биолошком факултету Универзитета у Београду, прошао је кроз сва сарадничка и наставничка универзитетска звања. У звање редовног професора изабран је 1998. године. Од 2007. године налази се у радном односу на Факултету безбједности, Универзитета у Београду. Тренутно је на том факултету шеф Катедре студије цивилне заштите и заштите животне средине.
Наставна активност проф. др Ивице Радовића обухвата већи број наставних предмета на свим нивоима академског образовања (академске, специјалистичке, последипломске, докторске студије) у области Зоологије, Екологије и Заштите животне средине. Као наставник осим матичног Биолошког факултета и Факултета безбедности учествовао је у настави на већем броју факултета (Географском факултету, Хемијском факултету, Факултету политичких наука у оквиру Универзитета у Београду, као и на Природно-матаматичком факултету у Крагујевцу и Природно-матаматичком факултету у Бања Луци). У својству ментора учествовао је у изради преко 50 дипломских радова, а био је ментор за израду 16 магистарских теза и 14 докторских дисертација.
Његова научна проблематика укључује области Систематике; Упоредне, функционалне и еволуционе морфологија; Екологија и биогеографије, Заштите животне средине, Заштите и очувања биодиверзитета, Биомониторинга, Одрживог коришћење биолошких ресурса, Предионе екологије и Еколошких аспектата просторног планирања. Научно усавршавање проф.др Ивице Радовића у иностранству осим докторских студија у САД, укључује и студијске боравке у Природњачком музеју у Прагу 1974. и 1978. године и Зоолошком институту, Универзитета у Копенхагену 1988. и 1990. године.
Од 1978. године па до данас проф. др Ивица Радовић је било у статусу истраживача, односно руководиоца пројектних тема, подпројеката или пројекта укључен у реализацију пројеката који се финансирају од стране данашњег Министарства просвјете, науке и технолошког развоја Србије. Осим тога учествовао је у реализацији већег броја пројектних елабората и експертиза за широк круг корисника.
Укупан број библиографских јединица проф. др Ивице Радовића износи 251 и оне укључују научне радове публиковане у међународним и националним водећим научним часописима, учешће са пленарним рефератима на међународним и националним научним скуповима, међународне и националне монографије, универзитетске уџбенике, као и уџбенике за средњу и основну школу. Број цитата радова проф.др Ивице Радовића 219.
Током рада на Биолошком факултету проф. др Ивица Радовић је биран за: члана Савјета (1987–1989), продекана (1989-1994), декана (1994-2001):, шефа Катедре за екологију и географију животиња (2000 -2007).
Професионално-друштвена активност проф.др Ивице Радовића укључује:
1993–1998 Члан Стручног вијећа за биотехничке науке, Универзитета у Београду; 1994–2000 члан Просвјетног савјета, Министарства просвјете Р. Србије;1994–1998 члан Савјета за еколошку едукацију, Министарства заштите животне средине Р. Србије (координатор за универзитетски ниво);1997–1999 Предсједник Експертске групе за формирање Центра за заштиту животне средине и одрживи развој земаља југоисточне Европе, Савезно министраство за развој, науку и животну средину СР Југославије; 1999–2001 члан Задужбинског савјета Универзитета у Београду; 1998–2000 члан Одбора за биологију и биотехничке науке Министарства за науку и технологију Р. Србије; 1996–2000 подпредсједник Савјета за ревитализацију Делиблатске пјешчаре и бригу о заштићеним природним добрима којима управљају Србијашуме; 2000–2001 члан Националног савјета за генетичке ресурсе СР Југославије;1996 -2001 Експерт у области 1.1.17. Биологија и 1.5.52. Екологија, Савезног министарства за развој, науку и животну средину; 1999 – 2000 члан Координационог тијела за анализу еколошких удеса као посљедице НАТО агресије на СР Југославију, Савезно министраство за развој, науку и животну средину;1999. Помоћник Начелника Штаба цивилне заштите Р. Србије (за еколошке посљедице ратних дејстава), Министарство одбране СР Југославије (Подручни орган за Србију); 2001 Члан Комисије за заштиту дивљих врста флоре и фауне и биодиверзитета, Министарство здравља и заштите животне средине (Управа за заштиту животне средине) Р. Србије; 2002 члан Савјета за екологију (Привредна комора Југославије); 2002-2004 члан Стручног вијећа за биотехиничке науке, Универзитета у Београду; 2004 члан Вијећа групација за природне науке и математику, Универзитета у Београду; 2004-2007 члан Стручног вијећа за природне науке (биологија, хемија, физичка хемија) Универзитета у Београду 2004-2006 NEAP – члан групе за Биодиверзитет, Environmental Capacity Building Programme 2003, European Agency for Reconstruction, Kancelarija u Beogradu; Од 2004.члан Одбора човјек и средина САНУ; 2005-2007 члан Управног одбора: ALARM Project (Assessing Large scale environmental Risk for biodiversity with tested Methods) Advisory Board. Socio-economics Module. EU’s 6th Framework Program (50 scientific institutes from 20 countries). Coordinator: SERI-Sustainable Europe Research Institute, Bad Oeynhausen, Germany; 2009-2012 члан Управног одбора (Steering Committee). Project: Program on Education for Sustainable Development in Western Balkan. Ministry for foreign affairs of Finland, Regional Environmental Center Szentendre, Hungary.; 2009–2012 члан Управног одбора(Steering Committee). Project: “Biodiversity and Ecosystem Services for local Sustainable Development in the Western Balkans” Ministry for foreign affairs of Norway, ECNC, Regional Environmental Center Szentendre, Hungary; 2011-2012 члан Управног одбора Пројект: “Помоћ у имплементацији система управљања хемикалијама у Србији” Република Србија, Агенција за хемикалије, Финансијер Европска унија, Инструменти претприступне помоћи (IPA); oд 2009 Задужбина Андрејевић, Београд, издавачка кућа Предсједник и члан Редакцијског одбора библиотеке INITIUM;
Проф. др Ивица Радовић је члан већег броја научних друштава у земљи и иностранству. Носилац је већег броја признања, захвалница и диплома за свој свеукупни наставни и научни рад.
У периоду октобар 2008 – јули 2012. године обављао је функцију државног секретара у Министарству животне средине и просторног планирања Републике Србије. Од јануара 2013. године налази се на функцији помоћника министра у Министарству просвјете, науке и технолошког развоја Владе Републике Србије.
Ожењен је, отац сина Дејана (доцент Универзитета) и ћерке Диане (доктор медицине).
Проф. др Ивица Радовић говори и активно се служи енглеским језиком.
***
ПРИКАЗ КЊИГЕ
Невенка Павловић, Ивица Радовић
Основи екологије
Књига Основи екологије је написана за потребе студената Природно-математичког факултета Студијског програма екологија и заштита животне средине, Студијског програма Биологија, Студијског програма Просторно планирање, Биолошког факултета, Факултета безбједности, Учитељског факултета, а могу да је користе студенти Технолошког, Шумарског, Пољопривредног, Фармацеутског, Стоматолошког, Машинског, Ветеринарског и других факултета као помоћну литературу.
Књига је написана на 310 страна са мноштвом слика (270), табела и литературних навода. На крају је дат веома темељан Индекс појмова који је приредио проф. др Боро П. Павловић, што представља право богатство за студенте у погледу њиховог сналажења у кориштењу ове књиге. Ради лакшег учења књига је подијељена је на сљедећа поглавља:
- ОСНОВНИ ЕКОЛОШКИ ПРИНЦИПИ И ПОЈМОВИ
- ОСНОВЕ ЕКОЛОШКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ
- СТУПЊЕВИ ЕКОЛОШКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ – ЕКОЛОШКА ХИЈЕРАРХИЈА
- ЖИВОТНЕ ОБЛАСТИ
- БИОСФЕРА КАО ГЛОБАЛНИ ЕКОСИСТЕМ
- ОДНОС ЧОВЕКА И ПРИРОДЕ
- ЛИТЕРАТУРА
- ИНДЕКС
„Називи поглавља и подпоглавља, односно наслови и поднаслови у тексту и Садржају рукописа дати су логичким редосљедом, а према значајности рангирани (и нумерисани) релевантном номенклатуром. Сви прилози у рукопису, као и сви наслови и легенде уз прилоге урађени су технички прегледно и прописно. Сви страни називи у тексту су коректно навођени. Имена страних аутора писана су на српском и оригиналном језику порекла аутора. Називи таксона писани су на српском и научним називима у складу са правилима Ботанике и Зоолошке номенклатуре. Мјерне јединице су навођене према међународном систему мерних јединица. Списак кориштене и препоручене литературе садржи све у тексту наведене референце и дат је прегледно према јединственој конвенцији писања навода стручне и научне литературе. Рукопис „Основи екологије“ заснива се на научно-стручним достигнућима у области екологије, биогеографије, заштите и унапређивања животне средине и у областима других биолошких и природних наука и дисциплина. У рукопису су за све значајне термине и појмове, поред прецизних дефиниција, дата објашњења и њихова етимологија, као и релевантни синоними. Само градиво изнијето је у тексту природним редосљедом, без понављања описа и дефиниција. Овим текстом обухваћен је готово у цјелости садржај наставног програма Основи екологије и тако одговара утврђеној општој концепцији предмета и одговарајућем фонду часова наставе. Начин излагања научно-стручне проблематике испуњава све потребне педагошко-психолошке, дидактичко-методолошке и естетске норме и захтјеве. Текст је писан јасним и разумљивим стилом, уз кориштење одговарајуће научне и стручне терминологије и илустрован је значајним бројем прикладних и разговјетних илустрација, што такође олакшава коришћење од стране студената екологије и биологије на додипломској настави, затим студената педагошких и других смјерова гдје се у већој или у мањој мјери изучава екологија и биогеографија, као и свима онима који су заљубљени у природу и њено очување“ [из Рецензије проф. др Драгана Катарановског редовног професора Биолошког факултета Универзитета у Београду (Катедра за екологију и биогеографију Института за зоологију) и научног саветника Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ Универзитета у Београду (Одјељење за екологију). Ужа научна област-Екологија, биогеографија и заштита животне средине]
„Књига је настала као резултат дугогодишњег наставно-научног рада аутора из области еколошких истраживања.
Посебно истичем да су објашњења јасна и разумљива, што је и одлика аутора, који потпуно владају проблематиком коју су изложили у овој књизи.
Књига ће сигурно утицати код читалаца на развијање еколошког мишљења и свијести о природи као заједничком добру свих људи. … Књигу са задовољством препоручујем и професорима основних и средњих школа који кроз систем перманентног образовања треба да користе овај и са методолошког становишта добро написан уџбеник.“ [Из рецензије проф. др Милоша Шолаје“ редовног професора Технолошког факултета Универзитета у Бањој Луци].
