Промоција књиге „Манастир Завала“ аутора Милијане Окиљ

У Вијећници Банског двора 28. септембра 2012. године (петак) у 12,00 часова одржаће се промоција књиге „Манастир Завала“ аутора Милијане Окиљ.
Учествују:
Горан Милојевић, директор Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа,
Светлана Шиљеговић, стручни сарадник,
Ненад Новаковић, директор Народног позоришта Републике Српске,
отац Василије, игуман и
аутор мр Милијана Окиљ, начелник у Републичком заводу
за заштиту културно-историјског и природног насљеђа

  ***

О аутору:

Милијана Окиљ

Рођена 1963. године у Високом. Архитектонски факултет завршила 1987. године у Сарајеву. Магистарски рад одбранила 2009. године на Архитектонско-грађевинском факултету Универзитета у Бањој Луци. Пријавила докторску тезу  из области историје архитектуре и заштите градитељског насљеђа на Архитектонско-грађевинском фа­култету Универзитета у Бањој Луци. Од 1995. године запослена у Републичком заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске. Сарадник Архитектонско-грађевинског факултета у Бањој Луци на предметима Заштита гра­ди­тељског насљеђа и Ревитализација грађевинског насљеђа.
До сада je радила конзерваторско-рестаураторске послове, као пројектант и ру­ково­дилац радова, за више од тридесет културних добара. Члан je стручних организација: Државне комисије БиХ за сарадњу са Унеском, Националног комитета ICOMOS-a у БиХ и  ICOM у БиХ

Добитница је сљедећих признања и награда:

  • Орден Светог Саве додијељен од његове Светости Патријарха Павла и Светог архијерејског синода СПЦ
  • Повеља за заштиту и очување културно-историјског насљеђа за 2005. Федерално министарство културе и спорта
  • Велика награда Салона архитектуре и урбанизма  Републике Српске, пројекти: обнова комплекса манастира Житомислић, ревитализација и конструктивна санација Цековића куће на Палама и обнова цркве св. Апостола Павла манастира Петропавлов
  • Признање за рад на очувању непокретног културног насљеђа, Министарство просвјете и културе Републике Српске
  • Златна плакета Светог Петра Сарајевског, додијељена од Његовог Преосвештенства Митрополита Дабробосанског Николаја  за посебан допринос раду на обнови Цековића куће на Палама

Објавила више радова у стручним часописима и двије монографије;

Окиљ, М, Васкрс Житомислића, монографија, Епархија Захумско-херцеговачка и приморска и Бесједа, Бања Лука, 2005. (ISBN 9938-35-85-4)

Окиљ М, Манастир Завала, монографија, Бесједа и Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС, Бања Лука, 2010. (ISBN 978-99938-1-141-1)

 ***

Манастир Завала (око 50 km западно од Требиња)

Манастир Завала налази се на рубу Поповог поља, подно планине Острог.
За сада нема поузданих података о времену његовог настанка.
Према народној традицији постанак цркве Ваведења Пресвете Богородице везује се за првог хришћанског цара Константина који је након изградње велике цркве у Сланом стигао у Завалу и видјевши да је становништво побожно одлучио да и ту сагради храм.
Цар је оставио Богородичину икону на брежуљку Петковица са намјером да му задужбина буде ту подигнута.
Другога дана пронађоше икону испред улаза у пећину, на мјесту данашње цркве. Чудесно премјештање иконе понови се и наредна два дана те цар увидје да му сама икона показа мјесто подизања задужбине.
Најстарији писани документ из 1514. године је потврда о продаји винограда Серафијону, игуману манастирском. Манастиру је дат ферман да се обнови трошна црква његова 1587. године, уз услов да црква не смије бити већа него раније.
Специфичност архитектонског рјешења цркве Ваведења Пресвете Богородице условљена је њеним положајем који оставља утисак испосничког монашког пребивалишта. Својом сјеверном страном црква је подвучена под стијену која великим дијелом чини њен сјеверни зид. Споља храм има једнобродну основу завршену полукружном апсидом на истоку док је унутрашњост сложеније ријешена.  Унутрашњост цркве је 1619. године фрескама украсио велики српски сликар 17 вијека, хиландарски монах Георгије Митрофановић, У манастиру Завала искушеник је био Свети Василије Острошки који је рођен у оближњем селу Мркоњићи.

Share