Промоција књиге „Љекарска комора Врбаске бановине од 1929 – 1941 године“

У Вијећници Банског двора 16. јануара 2013. године (сриједа) у 19,00 часова одржаће се промоција књиге „Љекарска комора Врбаске бановине од 1929 – 1941. године“.
Аутори: мр Бојан Стојнић и Верица М. Стошић,
Учествују:
Душан Поповић,
Зоран Пејашиновић,
мр Бојан Стојнић и
Верица М. Стошић

***

Удружење архивских радника Републике Српске, у сарадњи са Архивом Републике Српске, отпочело је са реализацијом бројних активности предвиђених Програмом обиљежавања 60-годишњице организоване архивске дјелатности у Републици Српској. Према већ усвојеном календару, из штампе је изашла књига „Љекарска комора Врбаске бановине 1929–1941“, чији су аутори мр Бојан Стојнић и Верица Стошић, док су рецензије потписали др Ђорђе Микић и др Гојко Маловић.

***

Љекарска комора Врбаске бановине (1929–1941)

Оснивање Љекарске коморе за Босну и Херцеговину покренуто је на другој главној годишњој скупштини Лијечничког удружења за БиХ одржаној у свечаној дворани владине палаче у Сарајеву 8. јануара 1911. године.

Иницијативу за оснивање коморе покренуо је тадашњи предсједник друштва др Карло Бајер. Скупштина је прихватила оснивање и овластила Одбор Лијечничког удружења за БиХ “да се побрине за отварање коморе”. Одлука о оснивању коморе остварена је тек у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

Четири коморе

Послије припрема двије до три године, установљене су државном Уредбом о љекарским коморама од 27. марта 1923. четири љекарске коморе на територији Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. То су биле: Љекарска комора за Србију, Војводину и Срем са сједиштем у Београду, Љекарска комора за Хрватску, Славонију и Међимурје са сједиштем у Загребу, Љекарска комора за БиХ, Црну Гору и Далмацију са сједиштем у Сарајеву и Љекарска комора за Словенију са сједиштем у Љубљани. Сваку комору су сачињавали сви љекари уписани у љекарски именик, који су стално живјели на њеној територији и вршили на њој љекарску праксу.

Иако је Уредба као елаборат љекара прошла све потребне институције, ипак је она приликом почетне примјене показала своје недостатке. Због тога су најприје тражене измјене појединих одредби Уредбе, а затим и њена замјена у облику посебног закона о коморама.

Послије подјеле државе на бановине и доношењем Закона о љекарима (1931) укинута је Уредба о љекарским коморама. Одлуком министра социјалне политике и народног здравља од 13. новембра 1929. основано је десет љекарских комора на територији Краљевине Југославије: Љекарска комора за градове Београд, Земун и Панчево са сједиштем у Београду, Љекарска комора за Дравску бановину са сједиштем у Љубљани, Љекарска комора за Савску бановину са сједиштем у Загребу, Љекарска комора за Приморску бановину са сједиштем у Сплиту, Љекарска комора за Зетску бановину са сједиштем у Цетињу, Љекарска комора за Врбаску бановину са сједиштем у Бањалуци, Љекарска комора за Дринску бановину са сједиштем у Сарајеву, Љекарска комора за Дунавску бановину са сједиштем у Новом Саду, Љекарска комора за Моравску бановину са сједиштем у Нишу и Љекарска комора за Вардарску бановину са сједиштем у Скопљу. Надлежност комора поклапала се територијално са подручјима бановина, односно са подручјем Управе града Београда. Нешто касније је формирана и кровна организација под називом Савез љекарских комора Краљевине Југославије са сједиштем у Београду.

Закон

Закон о љекарима од 14. јануара 1931. дао је велика овлашћења љекарским коморама у Краљевини Југославији. Љекарске коморе су биле самосталне установе јавноправног значаја, са надлежношћу власти у односу на љекаре и љекарске приправнике. Оне су биле правна лица и аутономне сталешке установе свих љекара. Љекари чланови коморе чинили су посебан сталеж. Они су били обавезни на организовање и учлањење у љекарске коморе, па макар се бавили и повременом љекарском праксом. Од ове обавезе били су ослобођени они љекари који нису завршили приправничку љекарску службу или су се посветили научном раду, односно неком другом позиву који није био у вези са љекарском праксом.

Задатак љекарских комора био је да уписују све пријављене љекаре, односно љекарске приправнике у списак (именик) љекарских комора, да уређују положај љекара, њихово напредовање и односе према другим установама и лицима, да се старају о унапређењу љекарског сталежа, да заштите права љекара, да обезбјеђују и њихове породице и да се брину о одржавању сталешког угледа, дисциплине и љекарске етике.

Оснивачка скупштина

Оснивачка скупштина Љекарске коморе Врбаске бановине одржана је 15. децембра 1929, а посљедња редовна годишња скупштина 23. марта 1941. у дворани Хигијенског завода у Бањалуци. На редовним годишњим скупштинама Љекарске коморе Врбаске бановине дискутовало се о пословном реду, избору руководства, буџету, висини чланарине, издавању стручног часописа, законима, правилницима и уредбама из области здравства, болестима, оснивању болница, начину убирања доприноса за смртне случајеве, неколегијалном понашању љекара према љекарима, односу љекара и апотекара, споредној љекарској служби, називу љекара специјалисте, итд. Комора је доносила резолуције против закона и прописа који су ишли на штету љекара и здравствене службе Врбаске бановине. Чланови Љекарске коморе Врбаске бановине били су активни у раду Савеза љекарских комора Краљевине Југославије у Београду. Љекарска комора Врбаске бановине је сарађивала са свим љекарским коморама у Краљевини Југославији.

Предсједници Љекарске коморе Врбаске бановине били су угледни бањалучки љекари: др Тодор Јеремић (1929-1932), др Ејуб Мујезиновић (1932-1934), др Ђорђе Букинац (1934-1938), др Бранко Чубриловић (1938-1941) и др Перо Стјепановић (1941).

Љекарска комора Врбаске бановине као сталешка организација окупљала је све љекаре из Врбаске бановине, која је 1938. бројала 118 чланова. Током тридесетих година ЏЏ вијека љекарску службу на подручју Врбаске бановине обављало је више од 200 љекара.

Гласник

Комора је издавала стручно и сталешко гласило под називом “Гласник Љекарске коморе Врбаске бановине”. Први, а вјероватно и једини број овог часописа изашао је као троброј у марту 1930. године. Издавач часописа у име Љекарске коморе Врбаске бановине био је др Тодор Јеремић. Уредништво и администрацију часописа, који су се налазили у Краља Алфонза улици број 12 (данас Веселина Маслеше – Господска улица), у Бањалуци чинили су др Б. Чубриловић и др Вукашин Бабуновић.

Стварањем Независне државе Хрватске у априлу 1941. Љекарска комора Врбаске бановине престала је са радом. Формално је укинута нешто касније. Законском одредбом о привременом уређењу и дјелокругу Лијечничке коморе у Загребу од 20. децембра 1941. укинута је Љекарска комора за бившу Врбаску бановину са сједиштем у Бањалуци. Подручје некадашње Љекарске коморе Врбаске бановине припојено је Лијечничкој комори у Загребу, која је постала једина љекарска комора на територији Независне државе Хрватске.

Share