У Вијећници Банског двора 14. априла 2014. године (понедјељак) у 19,00 часова одржаће се промоција књиге „Изабране пјесме -Живот могућности“, Розалије Хирс (Амстредам),
Учествују: Здравко Кецман, Александра Чворовић, Миленко Стојичић, Миња Голубовић и аутор,
у сарадњи са Удружењем књижевника Републике Српске, Подружница Бањалука
***
Розали Хирс рођена је 7. априла 1965. у Холандији (Гоуда). Дипломирала је композицију на Краљевском конзерваторијуму у Хагу. Докторирала је музичку умјетност на Колумбија Универзитету у Њујорку. Такође је магистар наука за област органске хемије. Аутор је седам књига поезије. Добитница је великог броја награда, признања и стипендија. Држи предавања и радионице из области музике, поезије и природних наука.Често наступа у земљи и иностранству, изводи: музичке наступе, поетске инсталације и перформансе. Објављује композиције, есеје, чланке из различитих области.
„Осјећање размишљање. У тим двјема ријечима крије се срж стваралаштва Розалие Хирс. Овај спој срећемо у три пјесме у овој компилацији, све три потичу из њене четврте збирке, Geluksbrenger (Аmajlija). ‘Осјећање’ призива сензуалност која заузима централно мјесто у њеном дјелу. Опипајте прстима странице ове компилације. Осјетите хартију, омиришите је, и погледајте како са годинама пјесме Розали Хирс мијењају форму. Након пјесама још прилично традиционалног изгледа, у њеним првим двјема збиркама Locus (1998) и Logos (2002), чији наслови вјероватно нису случајно толико слични, наићи ћете, почев од збирке [speling] ([међупростор]) (2005), па надаље на мноштво поетских форми, а са збиркама Geluksbrenger (Амајлија, 2008) и gestamelde werken (промуцани радови) (2012), бјелина и позиционирање ријечи играју све већу улогу. Читајте наглас пјесме и чујте како синтагме, поготову у посљедње три збирке, почињу да се хватају једна за другу и упуштају у међусобне везе. Окусите ‘мрешкање / уснама покренути садржај језика / коначне поточиће што изобличују / гутљајчиће’, омиришите ‘залутале мирисе скривене у јасминов маховинаст огртач’, користите ‘чула за тренутни додир / пружајући раширена крила’.
Истовремено је ‘размишљање’ у овој поезији поједнако значајан појам. Дух је такође све вријеме ангажован, како захваљујући изазовној синтакси тако и многобројним референцама. У Логосу, рецимо, Хирсова упућује на античку и хришћанску културу, као што произлази из наслова попут ‘Луцифер’, ‘Адам’ и ‘Гилгамеш’. Locus се одвија унутар и около људског тијела истражујући, између осталог, ДНК, док се у пјесми ‘Занос’ евоцира успомена на средњовјековну фламанску пјесникињу Хадевих (Hadewijch)…
… Својом потребом за ширењем граница Розалие Хирс слиједи дугу традицију. Представници авангарде почетком двадесетог вијека покушавали су смањити удаљеност између маште и збиље, разлике између вањског и унуреашњег свијета. Холанђанин Тheo van Doesburg, изван Холандије у првом реду познат као ликовни умјетник и оснивач умјетничког покрета De Stijl, а који је такођер писао пјесме под именом I.K.Bonset, објавио је 1920. серију пјесама у којима укида разлику између човјека и ствари: ‘прожима ме соба кроз коју клизи трамвај’. Битна је разлика између ранијих представника авангарде и Розалие Хирс у томе што је њезина поезија у пуно мањој мјери провокативна. Док се у неким експерименталним формама истражују улоге ‘ружноће’ и несклада, Розалие Хирс пише пјесме које бих ја назвао ‘неузнемиравајућима’. Она читаоцу жели показати да експериментирање са језиком може бити итекако лијепо и да пјесме с ‘типично поетичним’ елементима као што су стабла, звијезде, сунце и вјетар, не морају по дефиницији одисати кичем.“
Лоренс Хам
