У Вијећници Банског двора 04.јуна 2015. године (четвртак) у 19,00 часова, биће промовисана књигеа „Епитафи за незнане“ аутора Анђелка Анушића.
Учествују: Драгана Крагуљ, Михајло Орловић, Златко Јурић и аутор
***
Анђелко Анушић (рођен 30.10.1953. у Градини на Сувој међи, код Велике Кладуше), пјесник, прозаиста, антологичар, есејиста, новинар, публициста.Школовао се у родном мјесту, Петрињи и Загребу.Објавио је двадесет девет књига.Био је новинар, дописник(„Јединство“, Приштина, из Загреба, 1980-1991 и Бањалуке 1991-1998),и сарадник двадесетак српских и југословенских листова“Младост“,“ Омладинске новине“, „Политика“, „Политикин свет“,“Политика експрес“, „Лидер“, „Просветна реч“,“Српски Глас“, „Српска ријеч“, „Српске новине“, „Глас српски“, „Бањалучке новине““,Јавност“, „Ослобођење“, „Нова Борба“,“ Стварност“, „Република“,“Аргумент“,“Западна Србија“,“Погледи“, „Српска војска“,“Српски борац“…), и уредник белетристике у издавачкој кући“Глас српски –Графика“(1999-2008)у Бањалуци.Писао је и пише поезију,приповијетке, романе , есеје..Дјела су му превођена на енглески, француски, њемачки,руски, бугарски , македонски језик…
Добитник је значајних књижевних награда: „Печат вароши сремско –карловачке“, „Светозар Ћоровић“, „Сарајевсји дани поезије“,“Станко Ракита“,“Раде Томић“,“Удружење књижевника Српске“, Подружница Бањалука и Град Бањалука,“Фондација Драгојло Дудић“,“Фондација Петар Кочић, „Младен Ољача“ и „Константинове визије“,Живи и ради у Новом Саду.
„Централна тема Анушићевог опуса је удес „национа“и сагледавање данашњег усуда у историјском контексту.Ауторов приступ теми је аналитичан и вишеслoјан из чега ће произаћи и адекватни поетски резултати.Пјесник је на лицу мјеста учесник и свједок збивања.Он одмах искуством и поетским нервом спознаје историјску цикличност удеса.Изгнан из града, покушава да се ориjентише , али нема повољног смјера ни стране свијета.Покушава да се успне по вертикали духовности и културе, свјестан да ће иза апокалипсе , једино то преостати.У почетку пјесник је љетописац, учесник и свједок, а постепено ће се , препознавајући у појединачном опште, уздићи до литургијских поетских висина“
Ђорђе Нешић
