У Вијећници Банског двора 10. јуна (понедјељак) 2024 године у 19.00 часова одржаће се промцоија књиге ТОНСКО УКЛЕТСТВО књижевника ЕМИРА СОКОЛОВИЋА.
О књизи ће говорити пијаниста Арсен Чаркић, издавач Ненад Новаковић и аутор. Модератор ове књижевне вечери ће бити Небојша Курузови, а програм ће употпунити и гости Иван Оташевић (виолина) и глумац Горан Јокић.
Емир Соколовић рођен је 1961. године. Дјела су му превођена на италијански, пољски, енглески, румунски, француски… Заступљен је у многим антологијама и зборницима. Оснивач је и директор међународног књижевног фестивала „Перо Живодрага Живковића“. У сарадњи са проф. Paolo Maria Rocco приредио је прву вишејезичну Антологију „Antologia di poeti contemporanei dei Balcaniсавремених балканских пјесника за издавачку кућу „LietoColle“ (Италиjа) 2019. године.
До сада објавио:
„Dove e perche/ Гдје и зашто“ – Edizione Foreman, Бергамо 1983.
„Апокалипса“ – интермедијални пројекат ТВ Зетел, 1994.
„Una era canna allora/ Био је тада трска“ – ауторско издање 1998.
„Парис – или залуд је разапињети Криста“ – ауторско издање 1999.
„Ослобађање“ – ауторско издање 2003.
„Лако је јуришати на небо које ћути…“ – ауторско издање 2011.
„Una era canna allora“ – Casa Editrice „Rocco Carabba“ 2013.
„Poetica demonica“ – „Култура снова“ 2014.
„Плес међу подсјенама“ – ауторско издање 2015.
“Парис – или залуд је разапињати Криста/ Paride – È inutile crocifiggere Cristo” – „Providenca“ 2015,
„Огледи“ – „Providenca“ 2016,
„Банка“ – „Бесједа“ и Народно позориште РС-а 2017 и
„Вјетрови/ И Венти“ – „Providenca“ 2017.
„Овом драмом у три чина Емир Соколовић нуди још један аспект своје вишестране
индивидуалности: он, наиме, са знатном свестраношћу прелази из поезије у театар, и овим дјелом успијева актуализирати митолошке фигуре попут Орфеја, Еуридике и Перзефоне савременог свијета.
Аутор преузима и рекреира античке митове, покрива их садржајем, властитим начинима изражавања, надилазећи концепцију мита као антиисторијске књижевне врсте и искључивог плода маште, те градећи умјесто тога позоришне чинове у којима он користи мит схваћен као “способност интуиције – како би рекао Хенингер – која има своје коријене у најдубљим слојевима душе, способност интуитивног схватања невидљивих, заправо трансцендентних стварности”.
Представа, да закључимо, која износи на видјело способност пјесника Емира Соколовића да барата ријечима како би и оне попримиле лице театра, оног театра
који је посуђујући Федерико Гарсиа Лорка – „један од најизразитијих и најкориснијих за формирање једне земље, а барометар је тај који означава њезину величину или декаденцију. Позориште је школа суза и смијеха, то је слободна трибина гдје људи могу истакнути старе или двосмислене морале и објаснити вјечне норме срца и људских осјећаја живим примјерима”.
