У Црвеном салону Банског двора 26. децембар 2014. године (петак) у 18,00 часова одржаће се предавање на тему „Највеће свјетско око усмјерено ка небу“ (највећи свјетски телескоп),
предавач Драгана Илић (Београд).
Највеће светско ”око” усмерено ка небу
доц др Драгана Илић
Катедра за астрономију, Математички факултет Универзитета у Београду
Европска јужна опсерваторија ради на развоју и реализацији пројекта изградње Европског изузетно великог телескопа (European Extremly Large Telescope – E-ELT), револуционарног телескопа пречника огледала од 39.3м, који ће нам омогућити истраживања великог броја тренутно нерешених питања о Универзуму, као што су директна детекција вансоларних планета, историја ширења Универзума, структура најудаљенијих галаксија, супермасивне црне рупе и многа друга нерешена питања из фундаменталне физике. Е-ELT је будући највећи телескоп за посматрања у оптичком и инфрацрвеном делу електромагнетног спектра који ће моћи да сакупи 13 пута више светлости него садашњи велики телескопи и сними слике 16 пута јасније него Хаблов свемирски телескоп. Европски изузетно велики телескоп ће бити највеће ”светско” око које ће почети са посматрањима од 2020. године као део Опсерваторије Паранал у Чилеу, Јужна Америка.
Европски екстремно велики телескоп
Драгана Илић
Драгана Илић је рођена 11. децембра 1978. године у Сарајеву, Босна и Херцеговина. Дипломирала је на Математичком факултету Универзитета у Београду на смјеру Астрофизика, гдје је и одбранила магистарски рад. Докторирала је 2008. године стекавши звање доктора наука Универзитета у Београду и Универзитета у Падови. Тренутно ради као доцент на Математичком факултету Универзитета у Београду. Добитница је награде Астрономске опсерваторије у Београду за научни допринос младих истраживача 2008. године, и L’oreal-UNESCO нацијоналне стипендије «За жене у науци» за 2014. годину. Члан је Међународне астрономске уније и Европског астрономског друштва. Ужа област научног интересовања су јој спектроскопија активних галактичких језгара и методе одређивања параметара црних рупа у центру галаксија. До сада је објавила преко седамдесет научних публикација, од којих тридесет у врхунским међународним часописима, и десетине саопштења на међународним научним скуповима, од којих и четири предавања по позиву. Значај њеног научног рада се види по броју цитата, цитирана је око 300 пута (180 пута без аутоцитата). Као истраживач ангажована је на два пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, а учествује на више међународних пројеката са колегама из Немачке, Италије, Аустрије и Русије. Активна је у развоју заједничких међународних студија у Србији и координатор је за Универзитет у Београду, Еразмус Мундус заједничког мастер програма Астромундус. Организовала је велики број међународних скупова у земљи и иностранству, а посебно се залаже за организацију студентских радионица и пракси. Додатно је активна и у области популаризације науке. Срећно је удата и мајка је једногодишњег дечака.
