У Вијећници Банског двора 9.децембар (петак) 2022. године у 19.00 часова одржаће се ПОЕТСКО ВЕЧЕ РАНКА РИСОЈЕВИЋА – добитника међународне награде „Бранко Радичевић“, Бранковог кола из Сремских Карловаца и промоција књиге САМОТНА РИЈЕЧ.
Учествују: Предраг Бјелошевић, Ранко Павловић и аутор.
Модератор: Вера Маровић
Кроз збирку Самотна ријеч Ранка Рисојевића, из пјесме у пјесму, из стиха у стих, из ријечи у ријеч, попут нити којом се у цјелину ушивају разуђена промишљања и поимања свијета, провлачи се осјећај самоће, али не само оне физичке, која осликава усамљену јединку, него више оне која се очитује у недостатку сабесједника (који никако не мора бити истомишљеник, али мора имати критички поглед на стварност) и сапатника (који није само сапутник него неко с ким ће заједно боловати ране овог „истрошеног“ свијета).
Самотном човјеку, пјеснику, највјернији сабесједник је ријеч, и онда када је и сама самотна. Ријеч је, заправо, Божје Слово, не само оно које бјеше на почетку и које човјеку помаже да у себи пронађе Господа, него слово које се расцвјетава у мисао, у стих, у пјесму. Кроз то Слово пјесник дубоко понире и у сопство гдје, стихом као најпоузданијим средством, истражује шта то у себи носи од Постања (јер ниједна јединка није зачета самим рађањем, него у неком облику постоји у вјечности) до дана када ће се прометнути у своју мисао. При томе пјесник разговара са сродним душама, сабраћом, с пјесницима без којих би, бар за њега, свијет био много сиромашнији: Његошем, Тином, Андрићем, Пастернаком, Пеђом Б., Кољом, Ћопићем…
Рисојевић се често, па тако и у овој збирци, бави библијским темама, али сам је окренут само једној религији – религији језика. Највећа моћ људског бића управо је у језику, он је и надахнуће, и средство, и оружје за одбрану истинских вриједности, он гради у рукама неимара и разграђује код рушилаштву склоних, па зато брижљиво бира ријечи из говора свога рода, труди се да их смјести баш тамо гдје ће се најудобније осјећати и пружати највећу корист, гдје ће подстицати на понирање у суштину и разгаљивати душу.
Ранко Павловић
РАНКО РИСОЈЕВИЋ (1943), пјесник, прозаиста, драмски писац, есејиста, историчар математике, преводилац и културни посленик, објавио је више од педесет књига, међу којима 18 збирки пјесама, 26 књига прозе, међу којима 11 романа, изведено му је десетак радио-игара за дјецу и два за одрасле у Народном позоришту Босанске крајине у Бањалуци. За књижевни рад награђиван је више пута, а најзначајније награде су: награда „Жељезаре Сисак“ за поетску књигу „Прах“, награда „Лаза Костић“ за прозну књигу „Шум“, награда „Политикиног забавника“ и „Удружења књижевника РС, Подружница Бањалука“, 2000. године, за роман за младе „Иваново отварање“, награде „Печат вароши сремско-карловачке“ и „Скендер Куленовић“ за поетску књигу „Први свијет“, награда „Пјесник – свједок времена“, Сарајевских дана поезије, 2000. године за „Самоћу, Молитве“, награда „Бранко Ћопић“, Српске академије наука и умјетности, за роман „Босански џелат“, „Кочићева награда“ за укупно стваралаштво, и 2010. за роман „Господска улица“ награда „Душан Васиљев“ и од стране Удружења књижевника РС, Подружница Бањалука, награда „Грачаничка повеља“ за укупан књижевни рад. Веома су значајне двије међународне награде, које су дошле једна за другом, прво из Варне, значајна награда „Летеће перо“, које додјељује Свесловенска академија, и друга награда, из Сремских Карловаца, Међународна награда „Бранко Радичевић“ ове године.
Шира биографија се налази на сајту Удружења књижевника Републике Српске.
