У Салону бана Светислава Тисе Милосављевића у Банском двору 05. септембра 2017. године (уторак) у 19.00 часова отворена je изложба под називом “Станишта духа“, аутора Велимира Илишевића (Швајцарска).
Биографија
Велимир Илишевић рођен је 1. септембра 1965. године у Сиску а одрастао је и школовао се у Приједору. Интересовање и склоност према умјетности одводи га на даље школовање у Нови Сад. 1989. године одлази у Швајцарску гдје годину дана проводи на Умјетничкој школи у Цириху а потом почиње да ради самостално. Данас живи и ради у Stein am Rheinu у Швајцарској. Његови радови налазе се како у приватним тако и у јавним колекцијама. Своја дјела је до сада излагао у реномираним галеријским просторима у Швајцарској, Шпанији, Њемачкој, Словенији, Италији, БиХ и Србији. Активни је члан VISARTE.
О стваралаштву Велимира Илишевића
Стваралаштво сликара Велимира Илишевића у Швајцарској заузима посебно мјесто у односу на стил, избор мотива, начин наношења боја и у односу на његову сликарску домишљатост. Он се одваја од уобичајених ставова сликара који се баве утицајем електронски генерисаних слика на сликарство, који посредством „лошег сликарства“ нападају уобичајени канон сликарства или који пак раде на аналитичком испитивању објекта. Илишевић себе сматра представником традиције експресионистичког сликарства које сеже од Винсента ван Гонга и Хаима Сутина до Вилфрида Мозера и Филипа Густона. Сликарство Велимира Илишевића прожето је дјелимично јасним приказивањем предмета сликања, једним изражајним дукутусом и наративним ставом. Искристалисао се досљедан сет слика који првенствено „обухвата обичне мале предмете и сцене из свакодневног окружења“ и који почива на „унутрашњем емоционалном и асоцијативном односу према тим сликама“. Као код његових узора његови мотиви потичу из непосредне свакодневне реалности и у Илишевићевом сликарству постају егзистенцијалним шифрама које свједоче о суочавању са властитим прошлошћу
У сликарству Илишевић „размишља“ о својој прошлости и истовремено своја потиснута осјећања циљано преусмјерава на стварање атмосфере како би замишљени објекат преточио у слику. Сликарство код њега постаје ријеч, а она разоткрива и на конструктиван начин се бави суочавањем. Тамо гдје се опире тумачењу, гдје не открива тајну и гдје су приватни симболи и шифровани, тамо она улази у свијет трауматичног.
Катлин Билер, кустос и директор одјела Музеја за савремену умјетност у Берну
