У Великом изложбеном салону Банског двора 25. децембра 2012. године (уторак) са почетком у 19,00 часова отворена је изложба цртежа и графика четири млада умјетника (Марио Игњић, Ненад Марин, Огњен Латиновић и Дејан Ћебеџија).
***
Биографије:
МАРИО ИГЊИЋ
Рођен 1986. године у Добоју.
Дипломирао 2010. године на Академији умјетности у Бањалуци, смјер графика, у класи проф. Зорана Бановића. Учествовао на више изложби у земљи и региону. Живи и дјелује у Теслићу.
тел. 065/432-469
– Мала графика, Графички колектив, Београд, 2008.
– Мала графика, Графички колектив, Београд, 2009.
– Изложба стидената графике, Галерија 96, Приједор, 2009.
– Мајска изложба графике, Графички колектив, Београд 2010.
– Трећи међународни бијенале Ex Libris, Панчево, 2010.
– Четврти ExYu конкурс за графику, СКЦ, Београд, 2010.
– Самостална изложба графика, галерија Удас, Бања Лука, 2010.
– Награда Академије умјетности Бања Лука за графику, 2010.
– Трећа награда галерије СКЦ-а за студентску графику, Београд, 2010.
– Изложба „Дијалог“ Центар за графику ФЛУ, Београд, 2012.
НЕНАД МАРИН
Рођен 1985. године у Загребу.
Завршио смјер графика на Академији умјетности, Бања Лука.
Дипломирао 2010. године у класи проф. Зорана Бановића.
Настањен у Бањалуци. тел. 065-204-032
– Изложба графика студената Академије умјетности, Бања Лука, Центар за културу, Смедерево, 2008.
– Умјетничка размјена/Art Exchange, лица/мјеста Бања Лука/Tallahassee, Флорида С.А.Д. 2008.
– Самостална изложба, Академија умјетности Бања Лука, 2010.
– Студентска графика, Галерија 96, Приједор, 2009.
– Минимум/Максимум изложба, К.Ц. Бански двор, Бања Лука, 2010.
– Мајска изложба, Графички колектив, Београд 2010.
– Прва награда академије умјетности, Бања Лука, 2008.
– Трећа награда Минимум/Максимум, Бања Лука, 2010.
ОГЊЕН ЛАТИНОВИЋ
Рођен 1987. године у Босанском Петровцу.
Дипломирао на ликовном одсјеку Академије умјетности у Бањалуци, смјер графика, у класи проф. Ненада Зељића.
Живи у Бањалуци, тел. 065-265-375
– 5. Међународни графички бијенале, мале графике, Тетово 2011.
– Мтел-ова изложба радова, 30 младих умјетника из БиХ „Умјетност повезивања“, К.Ц. Банси двор 2011.
– 16. изложба мале графике, Изложбени павиљон тврђаве. Ниш 2010.
– Изложба студентске графике, Галерија 96, Приејдор, 2009.
ДЕЈАН ЋЕБЕЏИЈА
Рођен 1987. године у Сарајеву.
Основне студије завршио на Академији умјетности у Бањалуци, дипломирао 2011 на смјеру графика, у класи проф. Ненада Зељића.
Тренутно живи у Бањалуци. тел. 065-243-022
– Интернационална изложба Ex Libris, Историјски архив, Панчево 2012.
– Прво међународно бијенале графике, Чачак 2012.
– „Josif Iser“, међународни графички бијенале, Плојести, Румунија 2011.
– Регионална радионица младих графичких дизајнера, Фестивал Централа, Бихаћ 2011.
– Изложба и публикација „Знаковито З“, Радомир Вуковић, Београд 2011.
– Бијенале мале графике, Графички колектив, Београд 2010.
– Ликовна колонија „Балкана“, Мркоњић Град 2009.
– Изложба радова групе аутора, галерија „Удас“ Бања Лука 2009.
– Изложба студентске графике, Галерија 96, Приједор 2009.
– Бијанале плаката, „4thBlock“ Харков, Украјина 2009.
***
ИГРА АПСОЛУТА КРОЗ СИМУЛАЦИЈУ СЛИКЕ
Кореографија представе/изложбе, својеврсни авантуристички призор четворице умјетника једнакозвучног упризорења, а потпуно различитих усложњених садржаја, уводи нас у игру апсолута привилегованих ликовних хомонима и концептуално нових нужности на пољу ликовних трагања.
Непрекидни ток мисли и превођења језика изворног/оригиналног у језик нових ликовних стратегија, то упорно тражење идентитета могућих нових изама сасвим очигледно постављају енигму питању о успјешности наизмјеничног ђеловања менталног, аутоматског и занатског, у времену у којем се покушаји тумачења ликовног ђела своде на инсерте и моменте, без жеље да се конкретно дефинише потенцијал и идентитет артистичког записа.
У свијетлу редефинисања нових репрезентација графичког (а неизоставно и цртачког) језика и његовог приближавања тежњи да се сроди са проширенијим медијима, Дејан Ћебеџија, Марио Игњић, Ненад Марин и Огњен Латиновић судбински спојени креативно и дословно дејствују у истом простору, метафорички искорачујући у свијет, допуштајући да догађај конституише њихов поглед на умјетност и оправда стратегију заједничког ђеловања.
Анализирајући понаособ радове сваког од умјетника ове групе, њихове интервенције на папиру и непотчињавање очекивано-разумљиво-читљивом, ауторску игру властитих интервенција, својеврсном конструкцијом и деконструкцијом преводе у језик пост или не-класично-конвенционалног, гђе ту и тамо радикализам у завршној тачки интервенције оправдавају хегемонизмом умјетничког побоqшања већ виђених варијанти у етаблираној умјетности савременог доба.
Све оно што казује Дејан Ћебеџија у Констелацијама или Генерисаном, инструментализујући дигитал-принт у сферу будуће-различите и новоуспостављене редефинисане конвенционалности 21. вијека, мета-простор преузима као фазу циqне тачке интервентног ђеловања, те кроз симулацију слике, негирајући спонтаност чина, ођелотворује и разоткрива суштинску мрежу носача нове логике. У ђелу овог умјетника не постоји потпуна дисквалификација и анатема историјских језика. Ту свакако лежи и његов линк са осталим умјетницима ове групе.
Тражећи могуће-оригинално у било субјективном, било дескриптивном хтијењу обиљежавања мета мисли на комуникативној равни, Марио Игњић је покренуо лавину претпоставки о аутономији ликовног представљања. Његови конструкти, другим ријечима, његов беспоговорни свијет формулисане супериорне презентације превођења микро-свијетова у синтетичку визуру сређеног постиндустријског сајбер свијета, производе дешавање у смислу свођења на концепт амбивалентности, н-слика у слици. Посвједочење презентације новог на темељима иконизма авангарде 20.вијека.
Користећи подударност ослобођене намјере са естетиком изворног, жељу видно раздваја од стања ђеловања Ненад Марин, те идентитет својих графика посвећује такође новим могућностима и отвореном дијалогу за интерпретативне разлике у идеји-оригинала и идеји-апсолута, функцији ставqања изреченог у функцију схваћеног као сврси по себи. Простори ненада Марина су печатирани у новом свијету, изузети и венвремени, иако често насловqени и идентификовани као Дани ( њихов преџнак их у ствари отклања од краја слике и везује за очување њеног идентитета у својој репрезентативној функцији).
Опонашање истине на другачији начин, разумијевање слободе казивања и увођења нових секундарних модалитета (ако узмемо као примарне – геометријске слике), преобликовање препознатљивог у симулацију слике, креира у новом регистру субјективности Огњен Латиновић. Наизглед обични знакови идентификовани у ликовној умјетности од времена успостављања апстрактног усредиштења на умјетничкој сцени, моменте преводе у филозофију. Умјетност постаје и јесте у и изван слике, простор се активира из фазе предвиђања и претпоставке у сасвим функционално стање профилисане оригиналности. Имагинарно је тако преведено у реално, случај у представу, статично у покретно.
Повратак бјелини папира је инаугурисан ђелом ове четворице умјетника у његовој најчистијој осјетqивости и орбиталној привлачности. Понављања нема, сличности су искључене, а догађање у расположивом простору, оном на бјелини папира и у Платоновом прихватилишту у скоро ахроматском међусобном дијалогу, репродуктивним медијским чином симулисао је слику као потврду игре апсолута … спријечивши неповратност њену, као смрт у малом.
др Синиша Видаковић
***
– „Josif Iser“, међународни графички бијенале, Плојести, Румунија 2011.
