У Малом изложбеном салону 03. марта 2016. године (четвртак) у 19,00 часова биће отварена изложба под називом “Између два циља или експозиција“,
академског умјетника Давора Ружића (Бања Лука),
„Циљ ове изложбе је да се представи ликовни рад настао у периоду од неколико година. Експериментишући са медијем- уља на разним сликарским носиоцима, преиспитујући шта је то сликарство, слика, долазим до ликовног рјешења ,које свако за себе нуди одређени почетак пута и реинтерпретацију на невиђено, негдје у свијету већ виђеног. Зашто кажем: „већ виђеног“.? Зато што разна историјска дешавања не постају историјска оног трена кад се заврше, десе, већ кад их ми проживимо, или тек кад чујемо за њих.
Двадесети вијек је изњедрио многе мини правце у ликовним и визуелним умјетностима ,за које се ми данас мање или више свјесно хватамо ,с једне стране, а с друге проживљавамо нешто што је већ било, па из тога исходи сличан резултат, и то све због закона физике, хемије, биологије, математике итд. За сва времена ми имамо платно, картон, шперплочу као носиоце слике и уљане боје, графитне цртаљке, кистове као средство и алате изражавања ,гдје и даље изражавамо своје страсти- мишљења, хтијења, хирове, пожуде, нагоне… Тражимо смисао и одгонетамо шта би то могло бити. Искрено говорећи то је данас тешко- оглушити се на све што нас окружује ,боље речено заглушити се свим што нас окружује и изњедрити ликовни склад као склад који је уточиште од хаоса. Данашњицу, хаосом слике пребродити или данашњицом хаоса, слику пребродити. Играти се хаосом. Има ли хаотичног у овим сликама? Има у тренуцима настајања али након сушења слике само снага мириса боја остаје док и она не испари, а затим боје, смјесе на носиоцу слике свједоче као експозиција минулог. Ове слике немају одређеност сем у ликовности, позиву и потреби да се изговара четкицом, са што мање ријечи. Сликом представити ројење мисли. Гдје је циљ?
Према ријечнику страних ријечи , једно од значења експозиције је излагање умјетничих дијела по одређеном плану“.
Давор Ружић
