У Малом изложбеном салону Банског двора 09. новембра 2015. године (понедељак) у 19,00 часова биће отворена изложба графике „Од XVII вијека до Хуана Мироа, Пабла Пикаса, Салвадора Далија…“
Поводом 25 година галерије „Дацешин“.
* * *
Прије тачно 25 година, сад већ давног априла 1990.године, наш град је добио један нови културни кутак. Захваљујући огромном ентузијазму и визији овог човјека, почела је са радом галерија „Дацешин“, прва приватна галерија у Бањалуци.
Ма колико су га одговарали и савјетовали да одустане од те своје идеје, вјера у себе и љубав према овом послу су превагнуле.
Својом програмском и изложбеном дјелатношћу, галерија је скренула пажњу бројним љубитељима ликовне умјетности и донијела мало освјежења, помјерајући границе уобичајеног. Њен изложбени простор постао је мјесто у коме се током свих ових година (изузимајући повремене прекиде због објективних околности-ратни период и сл.) могла пратити сва разноликост стилова, опредјељења и рукописа умјетника различитих генерација. Од самог почетка, концепција галерије није била само продаја умјетничких дјела крајњем купцу, него да подизањем естетских критерија остварује и предуслове за осмишљеније постојање.
За протеклих 25 година постављено је много изложби, како домаћих, тако и страних аутора са међународном репутацијом и не би имало смисла набрајати их све. Али, с обзиром на овај мали јубилеј и цијенећи да су та дешавања ипак била допринос култури нашег града, споменућемо бар неке:
-Миодраг-Дадо Ђурић и Владимир Величковић из Париза,
-Изложба акварела и графика, по многима највећег представника надреалног сликарства, Каталонског сликара, Шпанца, Салвадора Далија, са радовима из циклуса „Божанствена комедија“ из 1964.године, „Цвјетови надреализма“ и „Живот је сан“,
-Деведесетих година прошлог вијека, кад је наивно сликарство било на самом врху популарности, постављена је изложба Ивана и Јосипа Генералића, умјетника који су дали огроман допринос наивној умјетности на нашим просторима и шире,
-Ликовну пажњу скренула је и међународна изложба слика, цртежа и графика, насталих у периоду од XV вијека до данас, аутора из 17 земаља Европе, Америке, Кине и Јапана. Том приликом представљени су радови из династије Минг, норвешки умјетник Едвард Мунцк, јапански умјетници Морикуни и Хиросхинге Андо из XVII и XVIII вијека, слике Мерсада Бербера, Сафета Зеца, Габријела Јуркића, Бранка Миљуша, Кемала Ширбеговића, који тренутно живи у Француској, Љубомира Гајића и других.
Поред излагачке дјелатности, у простору галерије организоване су бројне књижевне и музичке вечери, те аукције слика. За колекционаре смо набављали умјетничке слике домаћих и страних аутора по специјалним захтјевима, а бавили смо се и опремањем ентеријера.
Од 2000.године у склопу галерије дјелује ауторска школа сликања, јединствена по томе што се примат даје занату и слогану „Занат је моја истина, а умјетност моје занимање“.
И послије 25 година бављења послом који воли и коме је дао добар дио себе, Владислав Дацешин на свом АРТ-порталу чији је аутор и који можете пратити на интернету каже:
„Галеријски посао ми је пружио много лијепих тренутака у животу. Омогућио ми је да упознам многе еминентне умјетнике старије и млађе генерације, који су оставили велики печат на ликовној сцени на овим просторима и шире. Са некима од њих сам имао добре колегијалне и пријатељске односе и велика ми је част што сам их упознао. Неки од њих, нажалост, сада нису међу нама, као Милан Коњовић, Милић Станковић (познатији као Милић од Мачве), Оља Ивањицки, Мерсад Бербер, Драган Малешевић-Тапи…Током свих ових година, имао сам прилику да много тога чујем и од њих научим, лијепе успомене ме вежу за њих и са великим поштовањем радо их се сјећам.“
Поштовани посјетиоци, ова изложбена поставка чини мали пресјек одабраних графика из колекције галерије. Графике су настајале у периоду од XVII вјека до данас, те тако можемо бар дјеломично сагледати развојни пут графичке дјелатности кроз један дио европских земаља. Жеља аутора изложбе је била да на овај начин обиљежи један значајан период свог рада и то подијели заједно са свима вама, а захваљујући подршци Културног центра „Бански двор“, који му је омогућио да дјела буду изложена у овом храму умјетности, јубилеј је добио на значају.
