У Малом изложбеном салону Банског двора 15. фебруара 2013. године (петак) у 19,00 часова одржаће се отварање изложбе графика (техника дрворез) под називом „Дунав“ академског умјетника и професора Димитрија Пецића (Београд).
Изложба ће бити отворена до 10. марта 2013. године.
***
Рођен у Приштини 1961. године. Завршио Факултет ликовних умјетности у Београду, сликарски одсјек, 1986.године, а постдипломске студије на истом факултету 1989.године.
Члан је УЛУС-а. Ради на Факултету ликовних умјетности у Београду у звању ванредног професора.
Учествовао је на већем броју групних изложби у земљи и иностранству.
ПОДАЦИ О РАДОВИМА:
На изложби су представљени радови настали од 2002.до 2010.годне који обухватају цртеже, слике и дрворезе. И цртежи и слике су рађени у комбинованој техници – туш, водене и акрилне боје, темпера, оловке, воштани и уљани пастел – на папиру и платну.
Дрворези су штампани на јапанском папиру офсетним бојама.
О ИЗЛОЖБИ:
Изложбом је обухваћен циклус пејзажа насталих од 2002. године до данас. Исти мотив се јавља изведен у различитим техникама, у цртежу, графици односно дрворезу и слици. На први поглед приказани су класични пејзажи који се ређају у бескрајном низу, обале Дунава над које се наткријуљу крошње. Карактеристичним сликарским поступком, гдје линија задржава доминантну функцију, Пецић призоре као што су вода, пијесак и дрвеће преиначује у мирне, статичне композиције, даље их стилизује и своди на симболе.
Иако живи у Београду, гдје је динамичан и урбан начин живота свакодневница, у времену у ком је изгубљено повјерење у природни ред, тему за своје стваралаштво Димитрије Пецић проналази у сасвим супротној средини, у нетакнутој природи. Овај циклус пејзажа зачет је 2002. године у умјетничкој колонији у Сентандреји и од тада обале Дунава код Сентандреје не престају да подстичу умјетника да истражује овај ликовни феномен.
Исти, традиционални, мотив се јавља изведен у различитим техникама, у цртежу, слици и графици односно дрворезу тако да сви ови радови чине једну тематску цјелину. На први поглед приказани су класични пејзажи који се ређају у бескрајном низу, обале Дунава над које се наткријуљу крошње. Али вода, пијесак и дрвеће су само призори које умјетник даље стилизује, лишава их сваке наративности и своди на симболе. Преко своје визије Дунава Димитрије Пецић свијету открива нове љепоте нетакнутог праисконског мира. Сликањем пејзажа умјетник реагује на деградацију животне средине, колико год се то чинило утопистичким покушајем. Човјек се често мијеша у природне токове, свјесно или несвјесно нарушава простор око себе али док још увијек постоје нетакнуте оазе умјетник подсјећа на њихов значај и тако евоцира актуелне еколошке проблеме.
Пејзаж у савременом сликарству није пуко преношење предметности, него интерпретација амбијента, индивидуална код свакога, у зависности од темперамента аутора. Димитрије Пецић полази од предметног, виђеног пејзажа, слику гради посежући за најскромнијим ликовним изражајним средствима – распоредом линије и боје, постижући максимални изражајни утисак.
