У Концертној дворани Банског двора 29. новембра (уторак) 2022. године у 20.00 часова одржаће се концерт џез дуо BOJAN Z/ БОЈАН ЗУЛФИКАРПАШИЋ (клавир) & JULIEN LOURAU/ ЖИЛИЈЕН ЛУРО (саксофон).
Концерт ће бити одржан у оквиру програма 5. фестивала џез музике INTIME JAZZ FEST.
Улазнице за концерт се могу купити на билетарници Банског двора од понедјељка 14. новембра сваким даном осим викендом, у периоду од 12.00 до 18.00 часова по цијени од 10 КМ.
Бојан Зулфикарпашић и Жулијен Луро
Прича Бојана Зулфикарпашића и Жулијена Луроа је прича коју спаја пријатељство, како на личном, тако и на музичком нивоу. Након што су свирали у бројним паришким клубовима касних осамдесетих година прошлог вијека, пронашли су један другог у легендарном бенду „Trash Corporation“, који је, иако је био кратког вијека, био нека врста њиховог игралишта на којем су превазилазили границе музике. Од тог периода, постали су једна од главних сила европске џез сцене.
Раних деведесетих година стигле су и прве професионалне награде. Бојан Зулфикарпашић је тако 1990. године добио награду на најважнијем националном џез такмичењу у Француској – „Concours National de Jazz de la Défense“, док је Жулијену исто то пошло за руком 1992. године.
Поменуте награде биле су одскочна даска за њихове каријере, испуњене авантурама, индивидуалним успјесима и заједничким пројектима. Заједничка црта у каријерама ових музичара није била само припадност истој генерацији. Ујединио их је исти дух неусаглашености, и обојица могу да буду поносни што су у својим каријерама изашли ван уобичајених музичких оквира, прелазећи географске и музичке границе, одбацујући устаљене и стандардне формате и аутоматизме. Због сарадње и пријатељства које траје више од тридесет године, сваки њихов концерт обиљежен је њиховом музичком емпатијoм. Сваки слушалац на таквом концерту бива аутоматски привучен тиме и одмах добија прави осјећај о времену између њих које је прошло. Постоји и снажна физичка страна њиховог наступа, њихова музика може бити нагла и експлозивна, а опет, у том вртлогу енергије, остављају простора за интроспекцију и хумор. Када свирају, то је енергичан, флуидан и жесток музички доживљај, у којем свака нота има своје значење. Све то је чисто пријатељство, чврсто и бескромпомисно.
Изабрана дискографија:
„Bojan Z Quartet“, Бојан З – 1993
„Yopla!“, Бојан З – 1995
„Корени“, Бојан З – 1999
„The Rise“, Жулијен Луро – 2001
„Fire & Forget“, Жулијен Луро – 2005
„BoZiLo“, трио, са Каримом Зијадом – 2007
„The Duo” – 2014
ЖУЛИЈЕН ЛУРО рођен је у Паризу 2. марта 1970. године. Са 11 година почео је да свира саксофон. Убрзо је искористио научене вјештине, које је стекао свирајући рокенрол, да би касније своје свирање усмјерио ка џез музици. Када је имао 15 година, свирао је џез фузију, ношен утицајима рада музичара као што су Сидни Беше, Стив Лејси, Стенли Турентин и Џулијус Хемфил. Касније је у интервјуима као утицаје помињао и Џоа Лована и Вејна Шортера.
Међу музичарима с којима је радио током формативних година су Марк Буронфос (бас), Ноел Акшоте (гитара) и Франсоа Мервил (бубњеви). Луро, који свира тенор и сопрано саксофоне, 1990. године почео је да сарађује са пијанистом Бојаном Зулфикарпашићем, с којим је свирао у саставу “Trash Corporation“. Они су били инспирисани теоријом хармолодије Орнета Колемана, те су 1992. године постали „Groove Gang“ . С њима су свирали и Данијел Казимир (тромбон) и Николас Џенест (труба).
„Groove Gang“ је привукао пажњу Анрија Тексијеа и Марка Дукрета, након чега је настао албум за „Label Bleu Records“ и „Warner Brothers Records“. Иако је бенд био успјешан током седмогодишњег трајања, Луро је 1998. године кренуо другим путем, на којем је настао електро бенд “Gambit”. Већ 1999. године започео је успјешну турнеју у Јужној Америци, Африци и Европи. Нешто касније, 2001. године, вратио се у „Label Bleu“, гдје се удружио са Зулфикарпашићем и Тексијеом на новом албуму, чиме је обиљежен и његов повратак класичним облицима џеза.
Међу музичарима с којима је у том периоду радио били су и Малик Мезанри (флаута), Густаво Овалес (перкусије), Kaрлос Бушини (Бас), Ђерардо ди Ђусто (клавир), Елвита Делгадо (вокал), Максим Зампијери (бубњеви), Минимо Гарај (перкусије) и други.
Луро ствара инспирисан блузом, латиноамеричком музиком, и различитим формама музике из источних и западних дијелова Европе.
За Жилијена Луроа кажу да је један од најзначајнијих светских џез саксофониста. Многи га називају и „Петром Паном француске џез сцене“. Овај вансеријиски џез музичар је током каријере сарађивао са врхунским музичким именима и освајао бројна признања, а и критика је имала само речи хвале за његов рад.
Бојан Зулфикарпашић, музичар, клавириста, композитор, аранжер и продуцент рођен je 1968. године у Београду. Бојан има двојно држављанство – српско и француско, а живи између Париза, Амстердама и Београда, најчешће у Француској. Влада српским, француским и енглеским језиком.
Школовао се у музичкој школи „Коста Манојловић” у Земуну, те завршио теоретски одсјек и контрабас у музичкој школи „Стеван Мокрањац” у Београду. 1986. године био је стипендиста америчке школе „Blue Lake Fine Arts Camp” у Мичигену.
1987. године наступао је као клавириста Биг-бенда РТБ-а, под диригентом Звонимиром Скерлом, а у наредним годинама освојио је бројне домаће и међународне награде и признања, каква су: најбољи југословенски млади џез музичар (загребачки Jazz Fair, 1989. године), прва награда за солисту на паришком конкурсу „La Défense” (1990. године) и прва награда за композицију на истом конкурсу (1992. године), награда „Django Reinhardt” за најбољег џез музичара Француске (2002. године), а додијељена му је и титула „Chevalier de l’ordre des Arts et des Lettres“ од стране француске владе. Награду за најбољег европског џез умјетника „European Jazz Prize“ освојио је 2005. године, а награду „Victoires du Jazz“ добио је два пута – 2007. године за најбољи џез албум у Француској (Xenophonia), те 2013. године за умјетника године (Soul Shelter).
За тридесет година свог професионалног искуства одржао је више од двије хиљаде концерата на разним свјетским сценама, на бројним умјетничким пројектима и са различитим музичарима свијета.
Његов опус броји више од тридесет дискографских издања, од којих је десет самосталних, а о његовом умјетничком раду и успјеху свједочи више од 100.000 продатих самосталних ЦД издања, као и многобројне турнеје по читавој Европи, Америци и Азији.
