У Концертној дворани Банског двора 30. новембра 2016. године (сриједа) у 20,00 часова одржаће се концерт – Дејан Јанковић, клавир,
У сарадњи са Удружењем музичких умјетника Републике Српске.
Програм концерта
- Морис Равел: Отмjени и сентиментални валцери / Valses Nobles Et Sentimentales (1911)
- Игор Стравински – Гвидо Агости: Жар птица (1910)
- Бела Барток: „На отвореном“ / Out of doors (1926)
- Са бубњевима и свиралама / With Drums and Pipes
- Баркарола / Barcarola
- Мизета / Musettes
- Музика ноћи / Night’s Music
- Потјера / The Chase
- Сергеј Прокофјев: Соната оп. 83, бр. 7 (1942)
- Allegro inquieto
- Andante caloroso
- Precipitato
Опис дјела:
Отмјени и сентиментални валцери први пут су изведени 8. маја. 1911. године, на концерту посвећеном новим дјелима, у организацији Независног музичког удружења (Societé Musicale Independanté), чији је Равел и сам био члан. Аутори дјела нису били објављени и чак ни чланови удружења у већини случајева нису знали ауторе композиција које су извођене. Равелово дјело које је извео пијаниста Луј Обер, једини је знао тајну поријекла Отмјених и сентименталних валцера. Годину дана касније штампана је и оркестарска верзија рађена за балет Аделаид: Језик цвијећа (Adélaïde ou la Langage des Fleurs), за који је Равел сам написао сценарио. Сваки од валцера носи јединствену карактерну црту, атмосферу и расположење, док се у посљедњем, Епилогу, преплићу мотиви свих претходних валцера. Јасноћа израза, изоштравање хармоније и профила музике, како их и сам Равел дефинише, главни су параметри које композитор подвлачи у овом дјелу. Ово маестрално Равелово клавирско дјело садржи кључне особине његове поетике, а то су елеганција, префињеност израза, јасноћа карактеризације и склад.
Балет Жар птица Игора Стравинског написан је 1910. године по наруџбини Сергеја Дагиљева и његове балетске компаније „Ballets Russes“ која је у то вријеме била права атракција у Паризу, као водећем музичком центру у првој половини 20. вијека. Овај балет не само да је прославио Стравинског као балетског композитора, већ је означио и почетак дугогодишње сарадње за Дагиљевим која ће резултирати и настанком и извођењима других балета попут Посвећење Прољећа, Петрушка и Пулчинела. Сценарио је заснован на руским бајкама о магичној жар птици која свом власнику може бити и благослов и клетва. Дјело је одмах доживјело огроман успјех и код публике и критике. Са својим јарким оркестарским бојама, комплексним ритмовима и бајковитим садржајем, балет представља национални стил овог периода. Транскрипцију балета Жар птица за клавир направио је чувени италијански пијаниста Гвидо Агости.
Бартоково циклично дјело На отвореном настало је 1926. године. Као и друга клавирска дјела овог стваралачког периода, и ово дјело карактерише претежно перкусивна употреба инструмента. Састоји се из пет комада и једна је од ријетких Бартоковох инструменталних композиција са програмским називима. Фолклор као његова вјечита инспирација, имплементиран је у ово дјело и сваки комад звучна је слика инспирисана мађарским сељачким животом. Први комад Са бубњевима и свиралама садржи директан цитат стиха мађарске народне пјесме Gólya, gólya која говори о паганским обичајима лијечења људи музиком. Баш као што сам наслов сугерише, Барток користи изражајна средства клавира која имитирају звук бубњева и одређених дувачких инструмената. Бартокова Баркарола представља модернистичку верзију форме инспирисанe народном пјесмом венецијанских гондолијера која је присутна у опусима бројних композитора попут Офенбаха, Менделсона, Фореа. Мизета је често окарактерисана као непријемчива, груба, немузикална. Комад је карикатура звука и духа примитивне врсте гајди тзв. мизете и звучна имитација начина свирања на овом инструменту. Музика ноћи најпоетичнији је и најкарактеристичнији комад овог циклуса. Управо у њему, Барток је утемељио посебан музички стил назван „ноћна музика“ који рефлектује његову вјечиту фасцинацију природом, као важним елементом мађарске традиције. Најједноставније речено, овим дјелом композитор дочарава атмосферу ноћи на отвореном, креирајући специфичну звучну представу сачињену од звукова инсеката, птица и животиња које се оглашавају током ноћи, али и гласа човјека у његовој најинтимнијој вези с природом. Потјера је финални комад циклуса чији наслов у потпуности одговара његовом карактеру. Огромна количина енергије звука и ритмике која се постепено акумулира и расте кроз цијели комад до финалне експлозије на самом крају, заиста ствара утисак неуморне потјере.
Прокофјев је започео писање све три ратне сонате (шеста, седма и осма) током љета 1939. године у Кислодовску (Совјетски Савез). Други свјетски рат и живот у Совјетском Савезу под Стаљиновом диктатуром снажно су утицали на карактер ових композиција. Атмосфера тјескобе, страха, трагедије изазванe ратним дешавањима, али и цинизам према Стаљиновој свемоћи и тиранији осјећају се у све три сонате. Седма соната, најкраћа од све три, завршена је 1942, а премијерно ју је извео Свјатослав Рихтер наредне године. Премијера је била изузетно успјешна, а пар мјесеци касније, иронично, дјело је награђено Стаљиновом наградом. Рихтер је описао ово дјело као омаж људској борби за животом и свим оним што нас чини људима у мрачним и злокобним временима рата: „Овим дјелом Прокофјев нам представља атмосферу неизвјесности и пријетње. Неред и хаос владају. Човјек посматра смртоносне силе које уништавају све пред собом, али оно за шта он живи, не престаје да постоји. Он осјећа и воли. Дијели своје и туђе патње. Вођен снажном вољом за побједом, он руши све препреке пред собом и проналази снагу која ће га водити кроз живот.“
Биографија:
Дејан Јанковић рођен je 1989. године у Мостару. Нижу и средњу музичку школу „Владо Милошевић“ у Бањој Луци завршио је 2008. године у класи проф. Биљане Јашић Радовановић. Дипломирао је 2012. године на Академији умјетности у Бањој Луци на одсјеку за клавир у класи проф. Невене Поповић као студент генерације, а наредне године завршио мастер студије клавира на Факултету музичке уметности у Београду. Докторске студије клавира уписује 2013. године на Факултету музичке уметности у Београду у истој класи, гдје је тренутно студент завршне године у класи проф. Владимира Цвијића. Добитник је првих и специјалних награда на бројним такмичењима у земљи и иностранству као солиста и камерни музичар: Међународно такмичење Даворин Јенко у Београду, Бањалучки бијенале, Европско музичко такмичење у Торину, Међународно такмичење посвећено стваралаштву Ф. Шопена у Тузли, Пролећна променада младих пијаниста у Београду, Међународно такмичење „Жене у музици“ у Крагујевцу, Међународно такмичење младих талената у Вал Тидонеу. Добитник је треће награде на Конкурсу Фредерик Шопен у Риму, а финалиста је и Међународног такмичења у Улму – Њемачка у оквиру Дунавског фестивала (2014). Град Бања Лука му 2013. године додјељује награду “Бања Лука – младима”, као посебан вид признања за остварене резултате у области културе и умјетности. Одржао је преко двадесет солистичких концерата и више камерних реситала током студија са Соњом Војводић – виолина и Лидијом Паулин – виолончело у класи проф. Биљане Јашић Радовановић. Остварио је бројне наступе широм Босне и Херцеговине и Србије, а наступао је и у Хрватској, Словенији, Италији, Белгији, Шпанији. Свирао је и као солиста са Бањалучком филхармонијом, Нишким симфонијским оркестром и оркестром Академије умјетности у Бањој Луци. Сарађивао је са диригентима Даринком Матић Маровић, Бранком Радошевић Митровић и Александром С. Вујићем. Од академске 2014/2015. године запослен је као асистент на катедри за клавир на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци.
