У Концертној дворани Банског двора 26. јула (понедјељак) у 21.00 час одржаће се концерт ДАВОРКА ДАША БОСНИЋ (вокал) и ДАМЈАН СТАНИШИЋ (гитара).
Бесплатне позивинице за концерт могу се преузети од петка (16. јул) 2021. године, сваким даном осим викендом у периоду од 12.00 до 18.00 часова на билетарници Банског двора.
Даворка Даша Боснић о концерту:
„Вокално инструментални дуо у трагању, започетом пре две године. Трагњу за емоцијама: Истине, Традиције и Љубави.
Тело као инструмент, води божанском сусретукреације тренутка и Звуку, у коме спознајемо себе и једни друге.
Романса је средство и драгуљ, који чува тајне времена, снагу народа и његовог опстанка. Као знакове покрај пута, уз активно учешће публике,у „одабиру“песама, открићемо наш, непоновљиви пут кроз енергију, коју ћемо, заједно ослободити, или створити. Знате ли снагу сопствене Душе и којим језиком се обраћа Природи и Свету?
Ми смо један део, овог музичког еџперимента, који без Вас, не може бити потпун.
„Ме шаи те ђав“, „Романса растанак“, „Тишина нема“, „Ево срцу мом радости“, „Очи чорније“, „Друмови“, „Калеш Анђа“, „Што те нема“, „Ја јехала дамои“, „Прогеја“,
само су неки од путоказа на нашем путу, који чека, да му удахнемо живот“.
ДАВОРКА ДАША БОСНИЋ рођена је у Истри у Пазину, одрасла је у Црвенки, а школовала се у Црвенки, Врбасу и Београду. Студије клиничке психологије започела на универзитету у Београду 1978.године.
Апсолвирала 1983. године и окренула се музици, прекинувши студије, пред завршним испитом.
Музичко искуство стиче у Академском хору „Бранко Крсмановиц“ под умјетничким руководством Даринке Матић Маравић.
Године 1983. Игор Дуњић Звержхановски, Сања Узелац, Слободан Симоновић и Даворка Даша Боснић формирају групу ОЂИЛА. Од 1994. године до 2005. године Даша живи и ради у Италији.
Од 2007. године ради у ЗЗЈЗ Сомбор као референт за комуникацију ( промоција здравља – социјална медицина) . Годину дана касније уписује Факултет за пословно правне студије у Новом Саду ( одсјек – пословна психологија), а 2011. године стиче звање дипломираног психолога у области пословне психологије.
Даша бира циганску музику, као непресушан умјетнички изазов, а свој препознатљив стил гради на истанчаној интерпретацији са посебним освртом на сценску експресивност и дубоки емотивни „патос „.
Дајући једну нову димензију циганској музици и превазилазећи лимите фолклорне израчајности „Ођила“ наступа по најзначајнијим концертним сценама и театрима широм свијета. Циганка, омиљена Дашина улога, води је музиком и позоришним сценама до филма. Године 1989. у филму „Осми дан у недељи“ Божидара Николића игра главну улогу док музику за филм као ауторско остварење ради „Ођила“. 1999. године у Италији је један од шест протагониста у позоришној представи „Спара алла Пиоггиа“ ( Пуцај у кишу у режији Ђорђа Росија ( Гиоргио Росси )
По повратку у земљу група “Ођила” наставља свој лет, кроз концертне активности, а број чланова варира зависности од сцене и сарадње са другим мизичарима. Остварује и сарадњу с талентованим, мултимедијалним умјетником Зораном Таировићем из Новог Сада и као један од протагониста ради у пројектима ИНТЕРКУЛТУРАЛНОГ ТЕАТРА ллл/ 40 :“ Гипсy Праиер Фор Тхе Соутх “ с којом су остварили запажен успјех на фестивалу Фринге 2008 у Единбургу и ТЕСТ 2009 у Загребу.
Године 2010. појављује се као медијатор у раду умјетничке радионице ЛИМ , на тему „људи с посебним потребама“, гдје се гласом као основним средством комуникације указивало на свијест о себи , о сопственом емотивном стању као релевантној вриједности у непосредној комуникацији са другима, које на једнак начин, активно доживљавамо,без ослањања на претходна сазнања или стереотипе.
Наставља да се бави послом у оквиру музичке културе, кроз рад матичне групе “Ођила” и сарадњу са гитаристом Дамјаном Станишићем. Године 2019. Дамјан и Даша се упуштају у својеврстан музички експеримент кога називају “Трагањем”.
Звуком и емоцијом, дубоко уткану у музичку форму романсе, желе да проникну у снагу идентитета, народа, човјека као појединца … свакако самих себе и да ту Истину подијеле с људима које то, једнако занима. Музика, јесте њен живот.
“Ради да би пјевала и пјева да би живјела”, јесте максима која је одређује. Рад је посао који обавља у Заводу за јавно здравље уз идеју да укаже на потребу увођења емоционалног васпитања у образовни систем, почевши од најранијих узраста, како би дјецу и омладину, на прави и свеобухватан начин, оспособили за суочавање са све већим искушењима “пред лошим животним изборима”, који су у алармантном порасту и на тај начин надокнадили нарушене или чак изгубљене породичне вриједности, које су некада својим члановима пружали ту врсту заштите.Емоционалне заштите!
ДАМЈАН СТАНИШИЋ рођен је 1970. године. Заљубљеник је у звук гитаре и извођаштво још од времена када је похађао, и за три године завршио нижу музичку школу у родној Лозници. Средње музичко образовање стекао је у МШ „Јосип Славенски“ у Београду, а након тога и прво педагошко искуство, као наставник гитаре у ОМШ и СМШ „Михаило Вукдраговић“ у Шапцу. Жудња за даљим академским усавршавањем одвела га је у Ниш, гдЈе је, у потрази за смислом у бесмислу времена 90-тих, захваљујући надахнутости професора Сузане Костић, Весне Петковић и Срђана Јаћимовића доживИо личну и професионалну ренесансу.
У Нишу је искусио дражесност концентрирања, емоционално и умјетничко надахнуће које је у годинама које су слиједиле пасионирано понављао на више од концерата. Кроз музичку академију у Београду и магистеријум зналачки је вођен и искрено подржан од професорке Вере Огризовић. У том периоду, осим сталног анагажовања у настави, менторског рада са ученицима које је водио до освајања бројних републичких награда, истраживао је и у другим сферама музичког живота – снимио је музику за филм „Бело одело“ Лазара Ристовског, ЦД са групом „Свилен конац“ и остварио трајне снимке народне, забавне, филмске и класичне музике за Радио Београд. Почетком 2000-тих, подстакнут жељом да се даље развија и усавршава отишао је у Словенију и запослио се у музичкој школи у Мурској Соботи, а затим у Марибору.
У Словенији је наставио свој предани педагошки рад, био је члан жирија на бројним такмичењима и фестивалима, држао мастер класове, концертирирао са универзитетским професорима и врсним умјетницима. Седам година био је директор Музичког фестивала у Мурској Соботи, чији је идејни творац и оснивач.
У потрази за синергијом различитих умјетничких праваца иницирао је музичко – сценски пројекат „Догодек“ који је окупио признате умјетнике и ствараоце у Словенији. Основао је и неколико квартета са којима је наступао, а трајну сарадњу остварио је са Аљом Петриц, у пројекту ДУО ПОНТЕ. Упркос бројним професионалним остварењима, умјетничким и пријатељским контактима у периоду боравка у Словенији, животна и умјетничка енергија почела је да тражи свој нови-стари пут. Пројектом “Корени” чија је тематика српска изворна музика обрађена за глас и класичну гитару, као извођач и писац аранжмана најавио је, прије четири године, повратак у Србију. У музичкој школи у Лозници из које је потекао и музичкој школи у Зворнику данас предаје гитару, а на знаменитим мјестима у граду и околини са посебним жаром наступа самостално, са дивом циганске музике Даворком Боснић, и Аљом Петриц. Пројекат ДУО ПОНТЕ остао је својеврсни мост који повезује сваки животни и умјетнички “Догодек” вриједан људске пажње и сјећања на претходни живот у Словенији са дубоким људским и умјетничким корјенима који су овдје.
„Сарадња и пријатељство са јединственим Едином Карамазовим, стручна комуникацију са једним од два највећа жива композитора за класичну гитару икада – Душаном Богдановићем и поштовање према професионалној и људској вриједности професорке Вере Огризовић непресушна су ми инспирација.“
