У Концертној дворани Банског двора 20. фебруара 2019. године (сриједа) у 20.00 часова одржаће се јубиларни концерт поводом 50. година постојања Ансамбла за рану и традиционалну музику „РЕНЕСАНС“ (Београд).
Бесплатне позивнице за концерт сви заинтересовани могу преузети на билетарници Банског двора од понедјељка, 11. фебруара 2019. године.
Ансамбл Ренесанс
Чланови
Катарина Божић – сопран
Предраг Ђоковић – контратенор
Ана Младеновић – траверзо флаута, блок флаута
Зоран Костадиновић – виела, ренесансна виолина, барокна виолина
Дарко Карајић – средњовековна лаута, архи лаута
Жорж Грујић – шалмај, дулцијан
Александар Јован Крстић – траверзо флаута, блок флаута
Тина Младеновић – харфа
Маја Младеновић – харфа
Срђан Станић – фидел, ренесансна и барокна виола да гамба
Андрија Сагић – удараљке
Љубомир Димитријевић – траверзо флаута, блок флаута
Соња Калајић – кастањете к.г
Музика краљева
На двору пруског краља Фридриха Великог (владао од 1740. до 1786. године) музика је била најзначајниији дио свакодневног живота. Фридрих Велики је био музички изузетно образован, свирао је траверзо флауту и компоновао бројна дјела која га приказују као сјајног познаваоца музичке праксе свог доба. У дворцу Сан-Суси поред Дрездена у раскошној одаји у којој и данас на видном месту стоји Фридрихова флаута, краљ је приређивао праве музичке гозбе. Често је тим светковинама присуствовао и француски филозоф Волтер. Фридрихов ентузијазам када је у питању флаута огледа се и у чињеници да је на бојном пољу у паузи између две битке умео да разапне шатор, окупи све своје војсковође и одржи им концерт на својој вољеној флаути. Саградио је једну од највећих позоришних зграда тог доба, окупио пјеваче, свираче, композиторе и веома брзо је Опера у Берлину постала славна. Цјелокупан трошак око издржавања опере је преузео на себе.. апсолутизам своје владавине је пренео и у свијет музике. Нико није смио да мијења или скраћује арије. Улаз на све представе је био слободан, али под једним условом: да сваки посетилац буде пристојно обучен. На свом двору окупио је значајне музичаре свог доба, највећег флаутисту XVIII века Ј. Ј. Кванца који му је био учитељ, К. Ф. Е. Баха, браћу Бенда, браћу Граун, свог омиљеног композитора Ј. А. Хасеа, а 1747. године у дворцу Сан-Суси походио га је и велики Ј. С. Бах.
Енглески двор XVI вијека је имао владаре који су били музички обазовани и самим тим музици додијелили значајно мјесто у дворском животу. Хенри VIII (владао од 1509. до 1547.) је владалац који је у историји остао означен као сурови диктатор. Са својим противницима обрачунавао се немилосрдно, на начин који данас изазива страх и невјерицу. И као потпуна супротност горе наведеном из тог доба остали су нам нотни записи са потписом самог Хенрија VIII који га приказују као изузетног познаваоца музике тог доба, инвентивног композитора који је оставио истина по обиму не велики, али веома вриједан и музички садржајан опус. Елизабета I краљица енглеског престола од 1558. до 1603. године је током своје владавине музици и уметности уопште давала толики значај да се то доба данас назива елизабетанска епоха, а последње двије деценије XVI и прве двије деценије XVIII вијека представљају златно доба музике у Енглеској. Свирала је на вирџиналу, дамском инструменту тог доба. То је и вријеме када је мадригал као музичка форма у Енглеској доживјео своје звјездане тренутке, а композитори Т. Вилкс, О. Гибонс, В. Берд, Т. Морли и Џ. Дауленд, најславнији лаутиста тог доба, оставили дјела непролазне љепоте и раскошних музичких боја.
Шпански двор у доба владавине Алфонса ел Сабиа (живео од 1232. до 1284. године) био је значајно жариште културе, науке и уметности. Сам Алфонсо кога историја памти и под називом Алфонсо Мудри, је својим реформама унапредио шпанску државу и допринео да углед шпанског двора значајно порасте. Из тог доба поред музике која је пратила црквене обреде мало је сачувано примјера световне музике. У ову другу групу свакако спада и збирка од седам љубавних пјесама Cantigas de amigo пјесника и музичара Мардина Кодаша. Пјесме су писане на галицијско-португалском језику који је током средњег вијека прихваћен као „пјеснички језик“ шпанског двора. Много обимнија збирка из XIII вијека која је данас доступна љубитељима ране музике је збирка Cantigas de Santa Maria која садржи 420 химни посвећених Пресветлој Мајци Богородици. Пјесме су пјеване у цркви, уз њих се како кажу хроничари тог доба у самој цркви и играло али су и биле омиљене код ходочасника током дугих поклоничких путовања. Има назнака да је многе од химни забележио и од заборава сачувао, а неке и сам компоновао славни шпански краљ Алфонсо ел Сабио.
Љубомир Димитријевић
