У Вијећници Банског двора 07.06.2012. године у 19,00 часова одржаће се књижевно вече „Козара споменик нашег памћења“ (послије 70 године).
„Песме народне, своје и других српских песника“
Наизуст говори Драган Колунџија
Слово о пјеснику:
Зорица Турјачанин
Миљко Шиндић
***
УРЕЗАНО У НАША СРЦА И НА СПОМЕНИКЕ
КОЗАРА, ПАТРИЈА
(1941 – 1945)
Они леже помешани са земљом,
помешани са ватром, помешани
са историјом. Ветар је овде
једини сусед и киша
једина музика.
Ово место преселили смо у своје срце
и чувамо успомену.
***
БАЊА ЛУКА
ГРОБЉЕ БОРИК
(1991 – 1995)
Кад се нађеш у српском крају
јави, странче, у команду вести:
Наша чета још на положају –
Мртва чека даље заповести!
________
Те стихове Драган Колунџија није желео да потпише, рекао је приликом откривања споменика да песниково моје или ваше на споменику најмилијим је наше и не мора песник испод сваког свог реда да потписује.
***
РУЖА ОТВОРЕНА
Поводом 20 година постојања Републике Српске
Без тебе, земљо,
Сваки цвет – ноћ.
Свако срце – камен.
Узми ме млада.
Без твоје помоћи
Свака песма – само црна реч.
Сваки глас – само слаби плач.
Без тебе, земљо,
Ишао бих само кроз мрак,
Као плод препун сласти и тамнине,
Пун своје велике смрти.
Без тебе, земљо,
Лепо моје склониште,
Кућо, коју измислих,
Ружа сам затворена у свој сандук.
***
Драган Колунџија је рођен 1938. године у селу Горње Водичево код Новог Града. Југословенску и општу књижевност дипломирао је на Филолошком факултету у Београду.
Радио је на Коларчевом народном универзитету као уредник Катедре за књижевност и умјетност, а једно вријеме радио је и као југословенски наставник у нашим основним и средњим допунским школама у Француској.
Заступљен је у више антологија српске поезије у земљи и иностранству. Пјесме су му превођене на француски, енглески, њемачки, руски, италијански, мађарски, кинески, бугарски, пољски, чешки, словеначки и албански језик.
Добитник је више књижевних награда, између осталих и награде Младости (1961), награде публике на Струшким вечерима поезије (1966), Двадесетседмојулске награде бивше БиХ (1987), двију награда Бранко Ћопић – из Фондације Бранко Ћопић, Бања Лука (1990) и истоимене Задужбине при Српској академији наука и умјетности у Београду (1993), Вукове награде (1996) и Плакете Дисовог прољећа као и награде Нек теку реке Уметничке колоније сликара и песника Ада Хуја из Београда за најбољу књигу љубавне поезије у 2000. години.
