У Малом изложбеном салону Банског двора 25. јуна (петак) 2021. године у 19.00 часова биће отворена изложба италијанског умјетника Сартори Браида под називом Upgraded! 8 Chunks of Memory Recodified Today.
Ријеч је о првом представљању овог младог и изузетно успјешног венцеијанског умјетника у Бањалуци. У његовим радовима доминира осјећај напуштености и празнине уз одсуство фигуралности.
Предмети које он приказује су реликти дигиталне прошлости и наш однос према њој. Слојевитост његове умјетности може се читати на различите начине. Нови циклус од 8 слика, једне инсталације и двије скулптуре представља умјетников однос према дигиталним грешкама, односно аномалијама вјештачке врсте које дају јединствен естетски осјећај код посматрача. Кустос изложбе је Младен Бањац.
Биографија:
Сартори Браидо је италијански умјетник који је углавном стварао у Венецији, гдје је заврсшио основне и мастер студије из извођачких и визуелних умјетности на Академији лијепих умјетности. Недавно се преселио у Босну и Херцеговину гдје проширује своја умјетничка истраживања.
Од самих почетака добија добре критике: 2012. је финалиста Бевилацqуа Ла Маса награде у Венецији, 2013. добија Combat награду Ђовани Фатори музеја у Ливорну, 2016. налази се у ужем избору за Cairo Editore награду а недавно је дефинисан као један од умјетника у успону од стране Exibart-а 2019. године. Међу бројним изложбама издвајају се Биенале у Венецији 2009. (collateral event) Bevilaqcua La Masa фондација (Венеција, 2014) и Pallazio Reale у Милану 2016. године.
Статемент:
Његово дјело карактеришу загонетне фигуре, са вјештачким и нељудским аспектом, смјештене у хладне и неатмосферске просторе, са јасним референцама на рачунарску графику и њене грешке.
Предмети потичу из најразличитијих извора: старих фотографија, школских енциклопедија, часописа, као и биоскопа и телевизије. Фрагменти заборављених слика из различитих времена и контекста, ексхумирани из заборава и коначно прерађени из меморије рачунара, који није могао да схвати њихову природу.
Његова истраживања су се од свог првог принципа усредсредила на естетику произведену обрадом машине и на неспособност, типичну за дигитални медиј, да репродукује са апсолутном вјерношћу оно што је стварни свијет, то јест свијет какав човјек доживљава.
Ове нове карактеристике, својствене данашњим нумеричким синтезама, дјелују за умјетника као катализатор у пракси нове умјетничко-фигуративне истраге.
У историјском тренутку, у којем машина све више филтрира људско виђење и осјећање и, према томе, умањује границу између стварности и виртуелности, његов рад истиче сву несавршеност дигитализације, међутим „слави“ естетику за коју је умјетник, рођен са првим личним рачунарима, неизбјежно повезан.
Граница грешке је за њега ресурс, а не препрека. Интригантна по својој загонетној природи, тако га обавезује да свијет, као и виртуелност својствену самом сликању, гледа живахним и радозналим очима.
Његова продукција укључује цртеже, фотографије, видео записе и основну анимацију, али примарни медиј његовог истраживања остаје сликарство, које умјетник сматра најпријатнијим због своје суштинске концептуалности. Ово последње, можемо дефинисати као „анти-сликовну слику“, која се обликује артикулацијом врло различитих техника које чине цјелину готово непоновљивом.
********
The exhibition Upgraded! 8 Chunks of Memory Recodified Today by italian artist Sartori Braido will be opened on Friday June 25th in Cultural Center Banski Dvor. This is the first apperance of this young and extremely successful venetian artist in Banja Luka. The sense of abandonment and emptyness without figurality is what is dominant in his works. Objects which he represents are relics of digital past and our relationships towards them. Layers of his art can be read in different ways. New cycle of 8 paintings, an installation and two sculptures represent artists relationship towards digital errors or anomalies of artificial kind, which give the observer unique aesthetic feeling. The curator of the exhibition is Mladen Banjac.
BIOGRAPHY
Sartori Braido is an Italian born artist who mainly worked in Venice, where the artist gained his Bachelor’s (2013) and Master’s (2017) Degree in Performing and Visual Arts at the Academy of Fine Arts. He recently moved to Bosnia & Herzegovina to extend his artistic research.
Since his early career, the artist positively impressed the critique: in 2012 he is a finalist at Bevilacqua La Masa Contest (Venice), in 2013 he won the Combat Prize (Giovanni Fattori Museum, Livorno), in 2016 he was shortlisted for the Cairo Editore Prize and he has recently been defined as one of the most impressive emerging artists to invest on (Exibart, 2019). Among his most important exhibitions, we mention Biennale of Venice (collateral event, 2009), Bevilacqua La Masa Foundation (Venice, 2014), and Palazzo Reale (Milan, 2016).
STATEMENT
His work features mysterious figures of artificial and inhuman appearance. They are placed in cold locations deprived of their own atmosphere and there are obvious references to computer graphics. The subjects are inspired by a wide variety of sources: old photographs, scholastic encyclopedias, magazines as well as movies and television. These are fragments of forgotten images that derive from different contexts and different times, exhumed from the oblivion and elaborated by the memory of a computer unable to grasp their real nature.
Since its very first principle his research has focused on the aesthetics produced by the processing of the machine and by the failure, proper of the digital medium, to reproduce with absolute fidelity the real world, that is, the world as perceived by the human being. These new characteristics, peculiar to today’s numerical syntheses, work for the artist as a catalyst for the new artistic-figurative investigation. In this historical period, where the human seeing and feeling are increasingly filtered by the machine, and the boundary line between reality and virtuality becomes therefore ever thinner, his work highlights the imperfection of the digital, “celebrating”, however, its aesthetics to which he, born with the first personal computers, is necessarily bond. Thus, the limit of the error is for the artist a resource rather than an obstacle. Intriguing in its enigmatic nature, it obliges him to look at the world and the virtuality inherent in painting itself with lively and curious eyes.
His art includes drawings, photographs, videos, and rudimentary animation but the artist’s main focus lays on paintings.The medium he uses is always paint. This last is the most congenial to the final result. Yet the latter can be described as an “anti-pictorial” painting, since it takes shape from the mix of diverse and detailed techniques that make the final product irreplaceable.
