У Малом изложбеном салону Банског двора 28. марта (понедјељак) 2022. године у 19.00 часова биће отворена изложба СУПРЕМАТИВНОСТ ЛИРИЧНИХ ФРАГМЕНАТА академске графичарке и сликарке ЖЕЉКЕ СТУПАР.
Жељка Ступар је рођена у Бањој Луци гдје је завршила основну школу и Гимназију Бања Лука. Дипломирала је на Академији умјетности у Бањој Луци 2011. године у класи проф. Горице Милетић Омчикус. У родном граду завршава основне и мастер студије на Филолошком факултету на катедри за француски језик и књижевност. У току постдипломских студија проводи једну школску годину на Факултету за књижевност и језике на Универзитету у Поатјеу у Француској. Тренутно похађа докторске студије на студијском програму Наука о књижевности. Живи и ради у Бањој Луци.
САМОСТАЛНЕ ИЗЛОЖБЕ:
2012 Историјски архив у Панчеву – Панчево, Србија
2011 “Јесен графике”, Галерија УДАС – Бања Лука, БиХ
2011 Галерија Ђура Јакшић – Бања Лука, БиХ
ГРУПНЕ ИЗЛОЖБЕ:
2013 Изложба најбољих приједлога за међународни конкурс “Paola de Manincor” за најбољи мурал, Галерија 96 – Приједор, БиХ
2013 Point Commun, Espace d’art contemporain (Séribalkans) – Кран Жеврије, Француска
2013 Maison d’Europe et d’Orient(Séribalkans) – Париз, Француска
2012 “Дијалог”, Центар за графику и визуелна истраживања ФЛУ – Београд, Србија
2012 Графичко бијенале у Чачку – Чачак, Србија
2011 Девето међународно бијенале савремене графике “Iosif Iser” – Плоешти, Румунија
2011 Међународна изложба “Жене сликари” – Мајданпек, Србија
2011 IX International Biennial of Contemporary Graphics – Плоешти, Румунија
2010 XVI Изложба Нишког графичког круга, Галерија савремене ликовне уметности -Ниш, Србија
2010 Мала графика, Графички колектив – Београд, Србија
2010 Пето међународно бијенале мале графике, Музеј Тетовског краја – Тетово, Македонија
2010 II Међународно бијенале графика у Пенангу – Пенанг, Малезија
2010 Трећи међународни бијенале Ex libris „Дунав“ – Историјски архив Панчево, Србија
2010 Међународна изложба “Жене сликари“ – Мајданпек, Србија
2009 Осмо међународно бијенале савремене графике “IosifIser” – Плоешти, Румунија
2009 Трећи ЕX-YU конкурс за графику, Галерија СКЦ Нови Београд – Београд, Србија
2009 Студентска графика, Галерија 96 – Приједор, БиХ
2009 XVIII Изложба малог формата, Културни центар Шабац – Шабац, Србија
НАГРАДЕ:
2010 Награда за графику Музеја Козара – Приједор, БиХ
СУПРЕМАТИВНОСТ ЛИРИЧНИХ ФРАГМЕНАТА
У умјетности се притајене енергије често трансформишу у сасвим нове димензије артистичких морала у којима се лакоћа и ширина израза, неоптерећена преузимањем историјске одговорности, претвара у смјеле визуре иманентних остварења.
Демонстрација умјетничке акције, ничим омеђена и условљена, производи артефакта без трунке нихилизма и егистенцијалне и митске запитаности. Лакоћа, ширина, свјежина и виталност храбро свједоче о врлинама и непресушности нових тумачења умјетничког узбуђења пред чином стварања, у којем се темпоралне слике искуства и живљења претачу у порођене кристализоване форме.
Жељка Ступар, умјетница, примарни графичар са вјечно будним интересовањем за оплођење властитог стваралачког и интелектуалног индивидуума, преузима одговорност да преко утемељења властитих визура „могућег тумачења умјетности“, рафинираним поступком уједини графички органички склоп са скулптуралним формама.
Искуство стечено у сарадњи са умјетницом Соњом Бикић увелико је ослободило могуће накупљено присуство немоћи и дезавуисане воље за дјеловањем на пољу умјетности мултиоригинала, отворивши тако низ позивитета којима се креира сасвим нова пиктурална свечаност, која ће у себи сублимирати фрагменте Жељкиног графичког сензибилитета.
Узбуђење пред чином стварања суштински повезује заједничке карактеристике графике и просторних скулптуралних форми које у себи садрже нескривену жељу избореног квалитета естетички угодних и виталних облика, у којима пулсира препознатљив космополитизам умјетнициног ока, и жеља да њена дјела пулсирају у хармонији са новим временом.
Иако су у питању дјела малог формата, рађена у захтјевном техничком поступку обраде керамике и порцулана, њих карактерише низ кодова у којима се првенствено препознају лакоћа импровизације, одважност, ризик, брзина у доношењу одлуке, богатство варијација и преплитање различитих умјетничких теза – сликарства, графике и скулптуре.
Сама умјетница не категорише своје стваралаштво у свјетлу примијењених остварења. За њу су то осцилаторна кретања и истраживања могућности превођења дводимензионалних графичких меморијских импулса у трећу димензију, онај новоотворени простор у коме се сједињују фигуративно и нефигуративно.
Висока колористичка елоквенција даје Жељкиним остварењима лирски штимунг у којем се препознаје раскошно радовање непредвидивости, која конструкцију, покрет, деликатну емоцију и интелект сједињује у нове слободне контуре могућег „dolce vita “.
Лапидарност спојена са константно присутним немиром пред заданом формом, коју је умјетница креирала у припремном поступку, енергетски се сучељава са процесом рада у графичком изразу. Матрица се тако преобликује у скулпторалну форму, а гравирање по њој, резање, тачкање, додавање и одузимање са колористичким интервенцијама, у финалу печења производи узбуђење које графичар осјети док кроз пресу излази графички отисак.
Тако је Ступар Жељка ујединила своје претходно искуство на пољу графичког ликовног израза са новим експериментом у којем је „обукла“ нове фигуралне форме фрагментима апстрактног графизма. Гледајући објекте у простору спознајемо широке могућности мобилизоване фантазије и присутну дијалектичку оперативност која пулсира на раскршћу различитих медија ликовности.
Лиричност је посебна категорија радова Жељке Ступар. Она је уједно и замка која може површним и тенденциозним посматрањем да овим радовима припише етикету мултиплицираних препознатљивих форми које у себи садрже комерцијално усмјерење. Да би се заобишло такво класификовање ових радова, нужно је пажљиво визуелизовати сваки рад понаособ, и не заузимати дистанцу визуелног и менталног суда. Прилично захтјеван процес који би отклонио све могуће запитаности и дао неке од одговора о стратегији коју је умјетница предузела у овом експерименту.
Суштински, иако је у зони савременог умјетничког дјеловања, Жељка Ступар не негира облик. Он јој више служи као повод да се преко усвојеног и савладаног мануелног виртуозитета у обликовању материјала позабави процесом сликања и графичког ангажмана, те тако произведе нову синтезу самосвјесних реминисценција на прошло вријеме. Материја, облик, колоризам и графицизам свједоче да је могуће постићи уједињење ових елемената, а храброшћу самог креатора успјех је укомпоновати фрагменте емоције и имагинације. Довољан фундамент за наредна истраживања која ће можда умјетницу увести у свијетнових знакова или морфологија?
Жељкина поетика која је саткана од високих потенцијала разнородних постулата модернизама, уз активно присуство несимулиране храбрости, синтетизовала је интелектуалном храброшћу и недвосмисленошћу случаја личне аутентичне варијанте савремених апстрактно-органичких безимених облика. Њихова асоцијативност на деја ву момент само су могући дио умјетничиног ониричког стања и лични епитафи који су саздани у повлаштеним немирним перцепцијама живота. Такви, својом посебношћу и уникатношћу, нуде нам се као фрагменти ума и надрагоцјенија сушаственост сваког истинског ствараоца.
Циклусом објеката којим се Ступар Жељка представља публици, након дуже паузе, свједочанство су иманентног зрења којим су уз помоћ интуиције и надахнућа покренути вишезначни дијалози између духовног импулса и вањског физичког геста. Активна веза која је успостављена између флуида свијести и субјективне гестуалне спонтаности аутентично је произвела титрави мозаик апстрактне лирике који је испуњен унутрашњом музикалношчу.
Транспозицијом предметне реалности у динамичке и лиричне визије омекшани су тврди и оштри бридови материјала од којих су саздани Жељкини објекти. Одасвуд се осјећа концентрат заводљиве енергије која је депонована у чистим плохама и фрагментарним густим ткањима, у којима почива и евокативна моћ боје.
Високи артистички занос је овдје, као и у умјетности мултиоригинала, мултиплицирао тему у барокној раскошности богатих авантуристичких имагинирања, и на тај начин се добро усидрио у конкретном простору који не претендује херметичко – естетском класификовању, али несумњиво садржи онај нужан супстрат неопипљивог визибилизма.
Супремацијом лиричних фрагмената свега доживљеног, одсањаног, ишчитаног и жељеног, формирао се нови интимизам који је пригрлио мисаоно-тјелесни хабитус умјетнице Жељке Ступар. Подарила нам је радосан тренутак, готово наивно и сажетим ријечима, а тако ПУН …
др Синиша Видаковић
