У Малом изложбеном салону Банског двоора 18. фебруара (уторак) у 19:00 часова биће отворена изложба ИСПОД ПОВРШИНЕ академске сликарке Биљане Марјановић.
Биљана Марјановић рођена је 1983. Године у Бањалуци, гдје је завршила Академију ликовних умјетности – смјер графика. Учесница је више колективних изложби код нас и у иностранству. Ово јој је трећа самостална изложба.Бави се разним врстама умјетности од дигиталног дизајна до примјењене умјетности, истовремено сликарство је било присутно током цијелог њеног стваралаштва. Од 2016. године запослена је у Музеју савремене умјетности Републике Српске као координатор Галерије ПЛУС. Живи и ради у Бања Луци.
„Серију слика под називом „Испод површине“ ауторке Биљане Марјановић чини десет акрила на платну већих димензија која су настајала у протеклих неколико година, а које одликују изразит колоризам, посвећеност детаљима, али и сложен процес настајања.
Подстакнута жанром фотореализма, сликарка радни процес почиње фотографисањем модела испод површине воде,затимпажљиво проучава представе с истих, настојећи да их у што увјерљивијем маниру пренесе на платно.
Иако на први поглед слике из серије „Испод површине“ дјелују ведро и разиграно, да представљају помало необичне портрете појединаца у тренуцима одмора или доколице, оне заправо представљају један вид интроспекције- тјескоба која је својеврсна нуспојава данашњег начина живота све више наводи појединца да се окрене ка оном што носи у себи и да на тај начин развије одбрамбени механизам помоћу којег ће се лакше носити са проблемима свакодневице.
Ауторка прави паралелу између онога што је представљено на платну и и онога што сваки појединац носи у себи, а што на површини није видљиво. То су мисли и емоције које неријетко буду погрешно препознате чак и од стране онога који их у себи носи, самим тим остајући недефинисане и заробљене испод површине. Све то ствара осјећај гушења, тјескобе која се чини непролазном, што наводи појединца да пронађе пут до површине и удахне ваздух. На путу до површине среће се са страхом, бригама, али највише са надом да ће тјескоба коју осјећа док држи дах нестати са првим удахом на површини“.
Maша Чавић, историчарка умјетности
