У Великом изложбеном салону Банског двора 18. јануара (четвртак) 2024. године у 19.00 часова биће отворена изложба слика и цртежа СВИЈЕТ КОЈИ НИЈЕ ОД ОВОГА СВИЈЕТА академске сликарке НИНЕ БАБИЋ.
СЕЛМАН ТРТОВАЦ О ИЗЛОЖБИ СВИЈЕТ КОЈИ НИЈЕ ОД ОВОГА СВИЈЕТА:
У једном ранијем размишљању о раду Нине Бабић, већ сам изразио своје мишљење које, у начелу, важи за њен уметнички опус. Њен рад сматрам једним од најупечатљивијих у југоисточној Европи, проистекао из дубоких егзистенцијалних искустава која су јасно изражена у њеном стваралаштву. Тематски обухватајући положај жене у балканском друштву, међуљудске односе, женску сексуалност и слободу, изражавање те сексуалности, мајчинство, патријархалне обрасце, као и ментално и физичко насиље над женама, њени радови представљају болан приказ уметнице која се бори за слободу властитог избора.
Изражен аутентичним уметничким језиком и кроз различите медијске форме попут цртежа, слика, објеката и текстова, њен рад парадигматично указује на данашње друштвене феномене, носећи дубоке политичке, социолошке и антрополошке импликације. Посматрајући њен рад, неизбежно се суочавамо с преиспитивањем васпитних образаца које смо усвојили и нашег односа према женама у животима – као девојкама, супругама, сестрама и мајкама.
У конкретном случају, у вези с њеним циклусом радова (слика и цртежа) „Свијет који није од овога свијета“, Нина се бави темом свог тела, либида, емоција и целокупног унутрашњег бића. Одабиром веома једноставног медијума, слике и цртежа, она без технолошких ефеката нових медија одражава терапеутски и интроспективни карактер свог мишљења. Иако су лични, сматрам да ови радови нису искључиво приватна ствар. У контексту њеног ширег уметничког опуса, ови радови постају део једне опште теме, универзалне и важне за свакога. Нина је свесна да је ово деликатна тема и да форме које планира да изложи произлазе из потпуно другачијег извора. Изражава своје дилеме у вези с тим и пише ми:
„Размишљајући о овим радовима, схватам да први пут озбиљно размишљам о њима… Морам признати да осјећам трему… Нисам особа склона треми, али из неког разлога, с овом поставком се суочавам с њом… У ствари, никада нисам жељела ово да изложим… Поменула сам ти… Ове слике су за мене попут дневника, забиљежене емоције… Можда то звучи романтично, идеалистички… али заиста… као да сам биљежила своје процесе, емоције, стања… Понекад сам имала осјећај да ће ме свијет осудити… да ћу сама себе осудити… да нисам вриједна ничега… да ћу се распасти… да ћу на тренутак умријети… Све до прије неколико мјесеци… Када се моје слике мијењају… мијењају се доласком нових људи, нових искустава, нових емоција… Да ли је то објашњење мојих стања свијести… не знам… јер ја само записујем сликајући… брзо, инстинктивно… ноћу, одједном, без припреме… Не знам како да напишем… чак ни како да изговорим… да ли је то дијалог између моје свијести и свијета око мене… људи око мене… не знам… Знам само да смо сви заборавили како осјећати… као када гледам твоје цртеже и све се покрене у мом стомаку или „утроби“… Да ли је то умјетност… је ли то сврха… размишљање или осјећање… Увијек се плашим да је оно што осјећам на граници патетике.“
Њен унутрашњи свет нам се открива храбром одлуком да овај циклус радова подели с јавношћу. То чини с великим интензитетом, вероватно из дубоке потребе да се ослободи дилеме и страха око настанка ових конкретних форми. Нина тежи дефинисању аутентичног уметничког израза као резултата директног искуства. Њен рад не садржи ништа лажно или површно; напротив, представља егзистенцијални исказ par excellence. Кроз дубоке процесе које пролази, успела је обликовати своју аутентичну поетику. Свако ко види њен рад одмах препознаје дело Нине Бабић. Њено доследно уметничко визуелно размишљање добија овом изложбом још један елемент који посматрачима употпуњује слику о њеној уметности.
у Београду, 3.1.2024. године
НИНА БАБИЋ, рођена 16. септембра 1983. године у Бањој Луци. Умјетница која својим стваралаштвом обликује умјетничку сцену кроз бројне изложбе, педагошки рад и активно учешће у културним пројектима. Након завршетка студија сликарства, костимографије и сценографије на високој школи у Атини (Грчка), Нина се вратила у Бањалуку где је дипломирала на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци на одсјеку Сликарство.
Њено умјетничко дјеловање обухвата низ самосталних и колективних изложби широм Европе, истражујући савремене друштвене теме кроз своје радове. Изложбе као што су „КОНСТРУИСАНА НУЖНОСТ“, „НАСИЉЕ У НАСЛЕЂЕ?“ и „ROOM WITH A VIEW“ представљају њено разумијевање савремених друштвених динамика, посебно улоге жене у друштву.
Њено дјеловање такође обухвата ангажман у подизању свијести о друштвеним питањима, а њени умјетнички радови често одразају актуелне проблеме данашњице. Њена професионална посвећеност и стручност очитују се кроз широк спектар умјетничких дјела, педагошког рада и активног учешћа у културним иницијативама. Активна и у културним пројектима те је учествовала је у разним умјетничким акцијама, обогаћујући јавне просторе својим сликарским интервенцијама и доприносећи стварању позоришних представа као сценографкиња и костимографкиња.
Са њеним радовима имала је прилику да се упозна умјетничка јавност у Србији, Бих, Њемачкој, Словенији, Македонији, Хрватској, Аустрији, Америци. Често су њени радови директно повезани са положајем жене у данашњем друштву.Као жена умјетница, осврће се на проблеме савремене жене, али и на обрасце које су на нашем поднебљу утицале на слику жене данас. Као умјетница која живи и ствара у 21. вијеку има потребу да се традиционални израз очува пратећи савремене токове. Добитница је двије награде Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци.Запослена је у ЈУ Технолошка школа у Бањалуци као професор стручних умјетничких предмета.
