У Салону бана Светислава Тисе Милосављевића, 25. марта (сриједа) 2020. године у 19.00 часова, биће отворена изложба радова из колекције ,,Музеја Мацура“, из Бановаца (Србија).
Први приватни музеј у Србији отворен је у мају 2008. године у Новим Бановцима. Власник је Владимир Мацура, колекционар, који посједује можда и најзначајнију збирку умјетничких дјела из периода авангарде 20-их и 30-их година, и модерне умјетности 60-их и 70-их година прошлог вијека настале на тлу Југославије.
Име Владимира Мацуре први пут је запажено на изложби „Надреализам у Београду: Уметност немогућег“ у београдском Музеју примењене уметности 2002. године, када су између осталих представљени и радови из његове колекције. Двије године касније у Умјетничком павиљону „Цвијета Зузорић“, Мацура је представио ђела ликовне и примијењене умјетности авангардних покрета 20. вијека, а у Музеју примијењене умјетности у Београду приказан је и дио његове колекције „Свакодневни живот столица/Горгона“, 2006. године.
Владимир Мацура је рођен 1965. у Ервенику код Kнина, оданде је отишао на студије историје умјетности у Љубљану, неко вријеме глумио у позоришту Љубише Ристића, а онда одлази у Беч, гдје је отворио малу продавницу умјетничких предмета. Били су то класични радови које је продавао, а у исто вријеме је набављао и оно што је њега интересовало, прије свега дјела авангарде из средње и источне Европе. Од самог почетка желио је да своју збирку изложи на једном мјесту. Стицајем околности збирка је стигла у Србију, јер је Мацура саградио музеј у Новим Бановцима на обали Дунава, у улици којој је сам дао име ,,Зенит“. Пронашао је необично узан и дугачак плац, који се спушта до самог Дунава, и обратио се архитектама Ивану Kуцини и Ненаду Kатићу. Првобитни пројекат је предвиђао нискобуџетну галерију од 180м² уз употребу јефтиних материјала и конструкције. Покушано је да се у оквиру што мање површине основе оствари што већа површина зидова за излагање. Тако се дошло до архитектонске основе облика ћириличног слова П. Мацура је у томе препознао слику „Меандер“ Јулија Kнипфера из сопствене колекције, што га је инспирисало да замисли много већу зграду и тако је пројекат галерије прерастао у пројекат музеја. Музеј је површине 650 м² и његов упечатљив, коцкасти профил који се издиже из новобановачке равнице види се са аутопута Београд–Нови Сад.
Музеј „Мацура“ првенствено функционише као институција задужена за чување, проучавање и излагање умјетничких и историјских предмета из збирке његовог оснивача.
Збирка непроцјењиве вриједности формирана је по личном укусу великог љубитеља умјетности Владимира Мацуре, а Музеј је остварење његовог сна. Збирка би могла да се подијели у цјелине: зенитизам, ,, yugo-dada“, руски и пољски конструктивизам, средњоевропске авангарде, београдски надреализам, ,,ЕXАТ51“, Горгона, висока модерна, концептуална умјетност, бечки акционизам, војвођанска неоавангарда, минимализам, Група шест умјетника, Група шесторице уметника; или пак да се подијели на слике, скулптуре, столице, објекте, инсталације, видео-радове, фотографије, цртеже, књиге умјетника, писма, пројекте, предмете примијењене умјетности, књиге, часописе…
У Музеју Мацура налазе се нека од кључних дјела београдског надреализма, укључујући и публикације у вези са продукцијом овог покрета, рад Раше Тодосијевића „Бог воли Србе” (1998), радови Браца Димитријевића који је фотографисао анонимне пролазнике у Берлину, затим рад Божидара Мандића из 1970, аналитичке скулптуре Неше Париповића, Богданке Познановић, једне од покретача новосадске авангарде…
