У Салону бана Светислава Тисе Милосављевића у Банском двору 22. Јануара 2020. године (сриједа) у 18:00 часова биће отворена изложба МИРОСАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ у сарадњи са Удружењем „Витешки ред Чувари копља Светог Грегорија“.
Мирослављево јеванђеље је најстарији сачувани српски ћирилички рукопис. Писано је у посљедњој четвртини XII вијека за хумског кнеза Мирослава, старијег брата Симеона Немање. Од свог настанка, Мирослављево јеванђеље имало је статус српске реликвије. По свему судећи, овај јеванђелистар био је света књига на којој је вршена служба Божја приликом оснивања манастира Хиландар. Током наредних седам вијекова изношено је у свечаним приликама, као престоно јеванђеље. У зиму 1845/46 године, руски архимандрит, Порфирије Успенски исјекао је лист број 166 и понио са собом, најприје у Јерусалим, гдје је основао руску духовну мисију, и потом у Кијев, Москву и Императорску библиотеку у Санктпетерсбургу. Овај лист пронио је глас о јединственом рукопису који се чува у Хиландару. Године 1896, монаси поклоњају Мирослављево јеванђеље краљу Александру Обреновићу и од тада његова судбина креће необичним током. У ноћи, током Мајског преврата 1903. године, Мирослављево јеванђеље нестаје из дворског сефа. Током повлачења српске војске 1915. године, пронађено је у сандуцима краља Петра, да би потом с Главном државном благајном прешло пут преко Албаније, Бриндизија, Крфа, Солунског фронта, до поновног повратка у Београд. Послије убиства краља Александра I Карађорђевића, кнез Павле поклања Мирослављево јеванђеље новооснованом Музеју кнеза Павла. Током Другог свјетског рата скривано је у сефу Народне банке у Ужицу, испод олтара Манастира Рача украј Дрине и у сефу Народне банке у Београду и тако је избегло њемачке потраге. Данас се чува у Народном музеју у Београду, осим поменутог листа, који је и даље у Русији.
По љепоти, разноврсности и величини ликовних украса, раскошној позлати, организацији текста, па и самом формату, Мирослављево јеванђеље заузима јединствено мјесто међу сачуваним православним јеванђелистарима. Многи ликовни украси Мирослављевог јеванђеља су у директној вези с текстом, што додатно истиче његово посебно мјесто у европској рукописној традицији тог времена. Током 2005. године увршћено је у Унесков регистар свјетске документарне баштине, под називом „Памћење света“, међу 120 највриједнијих сачуваних покретних добара у историји.
Прво фототипско издање одштампано је у 300 примјерака о трошку краља Александра Обреновића, 1896. године у Бечу. Приредио га је Љубомир Стојановић. Иако је ово издање имало само 40 страница у пуном формату и у пуном колору (преосталих 320 су умањене и штампане у две боје: црвеној и црној), сматра се једним од највећих домета европског штампарства тог доба.
Друго фототипско издање Мирослављевог јеванђеља имало је бурну судбину: одштампано је у 299 примерака у Јужноафричкој републици, 1998. године. У вријеме прошлог режима, било је забрањено у Србији, па потом легализовано, а данас се налази у специјалним колекцијама у Конгресној библиотеци у Вашингтону, Британској библиотеци, библиотекама универзитета Принстон, Харвард, Јејл, Оксфорд, Ломоносов… С посебном пажњом чува се у манастирима Хиландар, Острог, Савина, Рача украј Дрине (гдје је чувано током Другог свјетског рата), Цркви Светог Петра у Бијелом Пољу (задужбини кнеза Мирослава), Цркви Светог Саве у Лондону, Цркви светог Саве у Паризу… Ово издање, које су приредили Вељко Топаловић, Душан Мрђеновић и Бранислав Бркић (издавачи: АИЗ Досије и ЈП Службени лист), проглашено је за издавачки подухват стољећа.
Документарни серијал: „У почетку беше реч“ (завршен 2007. године), као и истоимени документарни филм о историјату Мирослављевог јеванђеља (НИБ Алтернатива, режисер Бошко Савковић, сценарио: Вељко Топаловић и Бошко Савковић), награђен је на свјетским и европским фестивалима документарног филма, а добио је и специјалну награду на фестивалу словенског духовног филма.
