Изложба ЉУТИ ЉУДИ академског сликара Срђана Косића биће отворена 23. септембра (сриједа) у 19.00 часова у Малом изложбеном салону Банског двора.
Због тренутне епидемиолошке ситуације број мјеста у публици ограничен је на 50 посјетилаца. Обавезно је ношење заштитне маске и дезинфекција руку на улазу.
О изложби:
Ево изгледа да ми је душа графичарска. А није. Надам се да ми је душа људска, обична, али се радује кад линија сретне површину боје. Линија ме води. Од ње живим, а кад је спојим са површином боје, отвори се диван простор гдје се могу задовољити односима боја. Боја је за мене путовање које се у ликовној умјетности своди на заустављен тренутак осјећања. Линија ове објашњава садржај. Оно гледаш шта је нацртано, а нацртани су портрети мени драгих људи, кад су љути. Немам наду да ће онај тренутак осјећања код посматрача бити љутња. Није ми циљ да наљутим посматрача, него да он ухвати свој тренутак осјећања кроз форму, а од садржаја му можда и остане свијест да на свијету постоји све више љутих људи. Није само лоше бити љут.То је вјероватно једина емоција која резултира промјеном, а промјена је суштина овог свијета и наших живота.Зато нам се ваљда и не свиђа идеја о вјечном рају након овоземаљске смрти. Ми смо овисници о промјенама и нестаћемо кад оне престану.
Овај циклус почиње у Манили на Филипинима, на другом крају планете, гдје сам на кратко боравио прије двије године. Био сам привилегован да из прве руке разумијем свакодневницу тамошњих људи. Дубоко уплашени, ти људи које сам тамо упознао, натјераше ме на визуелну артикулацију њиховог стања. Схватих потом, да је та уопштена несигурност која резултира љутњом, примјењива на цијели данашњи свијет, па сам циклус започет тамо, наставио овдје са овдашњим људима. Та љутња је компензација за промјене стања, она указује на беспомоћност и безнадежност.При томе би било неумјесно окривити неког другог за своје стање, јер ви сте уплашени, вама треба промјена и ви се љутите.То је ваш избор.
Ја глорификујем љуте јер су они то што бисмо жељели бити кад бисмо имали храбрости. Ипак, посматрајући њих ми можемо осјетити сопствену храброст, тако неопходну за живот. Њихови златни ореоли пуцају кад не успију контролисати љутњу, и ту почиње борба са оним добрим ја, у којој не знаш да ли радије побјеђујеш или губиш.
И да, не тражите сличност портрета са људима у галерији, него са самим собом.
Срђан Косић
Биографија:
Срђан Косић је рођен 1974. године у Бањалуци. Завршио је Академију ликовних умјетности у Бањалуци 2006. године на одсјеку Графика у класи проф. Зорана Бановића. Године 2013 је завршио магистарске студије на тему “Докултивизација амбијента”. Предаје Историју умјетности у Гимназији у Бањалуци. Кустос је Галерије УДАС на Старчевици. У својим умјетничком раду се служи разним медијама. До сада је имао осам самосталних изложби (слике, графике, фотографије и асемблаже). Излагао је у Босни и Херцеговини,Србији и Швајцарској. Учествовао је на више колективних изложби у земљи и у иностранству.
