У Каменој кући тврђаве Кастел 11. јуна (петак) 2021. године у 21.00 час биће отворена изложба “Ко би Бог у Босни био?” Монике Поњавић Билбија.
Концепт изложбе
Изложба “Ко би Бог у Босни био?” (цитат преузет са графита на Шехитлуцима) је вишемедијско дјело сценског дизајна, визуелне умјетности која своје коријене вуче из позоришта и сценографије.
Изложбу чине четири сегмента – „Земља”, „Ја/Босна”,„Живот (на ивици између два свијета)” и „Вилајет“ – која су идејно, значењски и ликовно повезана у једну цјелину. Сви сегменти, кроз умјетничку апропријацију, постпродукцију, извођење као метод истраживања, разлику/понављање и умјетничку документацију, преиспитују идентитет и историју своја два централна лика: Монике Поњавић (игра је Миљка Брђанин) и Босне (и Херцеговине).
Уз идентитет, изложба преиспитује и тему етикетирања, стигме и изопштавања, као и припадност/неприпадност Босни и њеној исконској, дубоко укоријењеној љубави и мржњи, према земљи и према човјеку, те шта значи, како је то Андрић бритко срочио: „живјети и константно балансирати између та два свијета”, бити „као код куће и остати заувијек странац”.
*****
„Босна је земља више идентитета који се међусобно потиру, иако несвјесно живе у складу један с другим. Овај парадокс је проживјела Моника Поњавић и он представља идејну осовину њеној рада „Ко би Бог у Босни био“. Иако стигматизована са различитих страна због разноликости свог идентитета, она показује како та разноликост није мана нити слабост, већ богатство. Огољавајући своју интиму разбија предрасуде да је идентитет један и унапријед дат. Тиме доказује да је диверзивност снага коју не посједује само она, већ сви ми, али се нажалост те снаге често и сами плашимо“. визуелна умјетница Сандра Дукић
Биографија:
Моника Билбија, рођ. Поњавић (1982) је сценски дизајнер, сценограф, визуелни умјетник, театролог… Школовала се на Универзитету у Бањалуци, Универзитету у Амстердаму, Универзитету Уметности у Београду, Универзитету у Хелсинкију. Кандидат је на докторским умјетничким студијама из сценског дизајна на Универзитету у Новом Саду.
Свој рад је кроз више година ангажмана у различитим видовима умјетничких пракси фокусирала на истраживање односа тијела и простора, повезујући при том утицаје који су формирали њен лични израз, а долазили су из праваца експерименталног филма, постдрамског позоришта, популарне културе и непосредног културно-географског окружења.
Излагала је на Прашком квадријеналу сценског дизајна/сценографије и простора 2011, Миксеру, Сарајевској Зими, Бијеналу сценског дизајна, Стеријином позорју, Битефу, Културној станици Свилара, КЦ Београд, Алтернативи Гданск, Unlisted: Pittsburgh-Дублин… Сценографије је постављала на сценама Народног позоришта Републике Српске, Дјечијег позоришта Републике Српске, Позоришта младих Сарајево, ГП Јазавац, Бањалучког студентског позоришта, ГП Приједор. Текстове објављивала у часописима: Performance Research: On Scenography, Сцена, Зборник Матице српске за сценску умјетност и музику… Водила је радионицу на међународној манифестацији из области сценског дизајна и сценографије World State Design у Кардифу 2013. Године. Коаутор је пројекта Фластер. Члан OISTAT-а Србије.
