У Великом изложбеном салону Банског двора 24. априла (понедјељак) у 19.00 часова биће отворена изложба БОГ И ЧОВЈЕК протојереја ВОЈИСЛАВА ВОЈЕ БИЛБИЈЕ у организацији Друштва пријатеља манастира Хиландара Бања Лука.
Рад протојереја Бојислава Билбије, који већином свог опуса лежи у области сакралне, црквене умјетности, је, нажалост, у највећој мјери непознат јавности. Након једне веће изложбе крајем 1980тих у Музеју примењене уметности у Београду под називом „Бог и човјек“, посљедњих деценија је излагао у Паризу, Берлину и Луксембургу. Ове посљедње изложбе су биле ограниченог обима, прије свега ради простора, али и ограничене програмски, јер многи радови нису у могућности да се транспортују. Стога је годинама планирана једна свеобухватна изложба која би његов рад представила у цјелости (колико је то могуће), највише из разлога мултидисциплинарности приступа и простог обима радова који просто нису доступни свијету.
Стваралаштво оца Билбије се може поделити на двије велике теме: једна тема је свјетовног, а друга религиозног карактера, док су оба домена међусобно изнутра повезана у националној култури, у којој се ови елементи прожимају, и гдје је религија увијек отеловљена у животу људи. Свјетовна тематика се изражава путем представљања породичних ликова и типично архетипских друштвених ликова (мајка и дијете, војник, монах, сељак…), на начин који спаја реализам и симболизам, гдје се често запажају и етничка и културна укоријењеност. Оно се изражава и у скулптурама које представљају жене или дјецу погођене ратним страхотама – тема која је умјетника инспирисала недавним догађајима.
Прилика да се радови у форми изложбе животног дјела прикажу јавности управо унутар српског културног поднебља се указала радом на континуираном пројекту „Бог и човјек“, који је, пратећи рад проте Билбије, уз подршку манастира Хиландара, Републичког секретаријата за вјере Републике Српске, а у организацији Друштва пријатеља манастира Хиландара из Бање Луке, до сада произвео и двије монографије радова везаних за манастир Хиландар, манастир Студеницу, а у припреми је и трећа, која ову монографску трилогију заокружује радовима везаним за Далмацију, Крајишку Тромеђу и манастир Крку.
По жељи аутора, цијели опус и активности које га прате су посвећени српском народу и његовом културном и духовном насљеђу.
БИОГРАФИЈА
Протојереј Војислав Билбија рођен је 1942. године у Босанском Грахову, у бившој Југославији. Године 1963. је, као самоук, почео са сликарством. Током година усавршио је умјетност сликања икона и технологију обраде племенитог метала. У периоду од 1967. до 1969. године (када је завршио у Београду Стоматолошки факултет), осликава око тридесет икона и прекрива их окованим металом (риза). У наредне двије године осликава иконостас и фреске цркве у Книну, потом иконостас цркве у Метковићу. Од 1970. до 1972. године слика око двадесет икона и украшава их кованом сребрном ризом (од којих се већина налази у Америци). Године 1972. и 1973. радио је за манастир Хиландар (Света Гора) у рељефу од сребра ковчег Светог Симеона Мироточивог (оца Светог Саве). У Холандију одлази 1972. године и тамо отвара стоматолошку ординацију. Од 1980. године постаје ђакон у Српској цркви и почиње да ради „за човека и Бога“, како он каже у шали.
Након вишедеценијског чина ђакона, те након пензионисања из области стоматологије, Војислав Билбија се рукоположио у чин свештеника 2000. године у манастиру Студеница, те му је повјерена парохија у Ротердаму у Холандији, у којој је провео сада већ већину свог живота. Свој позив сада усмјерава не само ка парохијанима, него постаје изузетно активан у мисионарском и хуманитарном раду у областима највећих страдања српског народа. Ове активности су заправо започеле још 1990-их са ратом у Хрватској и Босни и Херцеговини, а крајем ове деценије се проширују у највећој мјери на Косово и Метохију и југ Србије, пратећи дешавања која су опустошила ове крајеве. Живећи у непрекидној мисији, о. Војо (сада протојереј) не престаје да ствара у оквиру свог умјетничког опуса, а могло би се рећи да његов рад добија и додатни фокус и интензитет, поготово долазећи у тако непосредни контакт са својом кључном тематиком, а то је духовна борба, идентитет и страдања српског народа.
Поред тога, будући да спада у територију ротердамске парохије, прота Билбија постаје и додијељени духовник заточеним Србима оптуженим у Међународном кривичном суду у Хагу, те затвору овог суда у Схевенингену.
Посљедњих година, мисионарски рад га је одвео и до српских заједница у Аустралији, Канади и Сједињеним Америчким Државама.
