У ПЕРИОДУ ОД 14. ДО 19. ОКТОБРА 2013. ГОДИНЕ ОДРЖАЋЕ СЕ ЦЕНТРАЛНИ ДИО ОБИЉЕЖАВАЊА МАНИФЕСТАЦИЈЕ ЈУБИЛЕЈА, А У СКЛОПУ ОБИЉЕЖАВАЊА НАСТАВИЋЕ СЕ ДЕСЕТИ МЕЂУНАРОДНИ ХОРСКИ ФЕСТИВАЛ.
Као дио рођенданског програма 14. октобра у Великом изложбеном салону Банског двора биће отворена ретроспективна изложба фотографија „Јединство“, а потом ће у Црвеном салону бити приказана и документарна емисија о друштву. Послије изложбе и пројекције публика ће моћи да ужива у концерту Дјечијег хора „Јединство“, који наступа под диригентском палицом Јасне Антонић .
У сусрет „Бањалучким хорским сусретима“ 15. октобра у Концертној дворани Банског двора наступиће солисти мјешовитог хора „Јединство“, а сљедеће вечери представиће се изворне пјевачке групе и хорови из Бањалуке, Приједора и Козарске Дубице.
За поштоваоци хорске музике на програму је „Вече хорске музике“, које ће бити одржано 16. октобра, када ће наступити ансамбли из Бањалуке, Лакташа, Прњавора и Добоја
Свечани концерт
Промоција компакт дискова, ДВД-а Мјешовитог хора „Јединство“ и збирке хорова савремених српских аутора биће одржана 17. октобра у Вијећници Банског двора, послије чега ће чланови овог хора одржати свечани концерт.
„БАЊАЛУЧКИ ХОРСКИ СУСРЕТИ 2013″
Почетак 10. међународне манифестације 18. октобра обиљежиће концерти женског хора „Пловдив“ из Бугарске и вокалне групе „Константин“ у Банском двору.
У оквиру хорског фестивала 19. октобра биће одржан и „Сусрет са савременим српским композиторима“. Љубитељи музике имаће прилику да се сусретну са Александром Вујићем,Вером Миланковић, Миодрагом Говедарицом, Мирољубом Аранђеловићем-Расинским, Минтом Алексиначким и Светиславом Божићем.
СРПСКО ПЈЕВАЧКО ДРУШТВО „ЈЕДИНСТВО“ БАЊА ЛУКА
„Године 1893,када на бањолучку културну сцену ступа Српско пјевачко друштво “Јединство“, Аустроугарска је већ увелико загосподарила Босном и Херцеговином, па и овим нашим крајевима. Духовној обнови српског народа у Босанској Крајини и Бањој Луци, допринијело је обнављање Српске читаонице у овом граду 1883. године, основане још далеке 1868. године, у доба Пелагићеве Богословије.
У Босни и Херцеговини рађају се пјевачка друштва заснована на конфесионалној и националној основи.Тако су основана и српска пјевачка друштва: “Његуш“ (1886) у Тузли, “Вила“ (1887) у Приједору, “Гусле“ (1888) у Мостару, “Слога“ исте године у Сарајеву, “Соко“ (1889) у Требињу, “Застава“ (1891) у Невесињу, “Јединство“ (1893) у Бањој Луци, “Николајевић“ (1900) у Варцар Вакуфу, и даље, широм земље. Поред „Јединства“ у Бањој Луци основано је и Хрватско пјевачко друштво „Нада“ 1898, те муслиманско друштво „Гајрет“ 1903. године.
Хор, претеча “Јединства“ пропојао је у крилу Српске православне цркве још 1888. године, али је пет година требало аустроугарској власти да званично одобри рад и потврди правила Друштва. Када 1893. године на бањолучком културном небу засија Српско-православно црквено пјевачко друштво “Јединство“, Српска читаоница и ово друштво под истим кровом у Господској улици, биће звијезде водиље “порабоћеног“ српког народа, носиоци његовог културног и духовног препорода.
Први хоровођа “Јединства“ био је Грк, Ксенофон Зита, овдашњи учитељ, добар познавалац карловачког појања и одличан баритон, док је за првог предсједника изабран учитељ и прота Вид Ковачевић.
Од почетка рада “Јединство“ је пјевало у цркви на литургијама, о Младим недељама и великим вјерским празницима, на радост народа који је волио да чује умилну и складну пјесму, којом је хор узносио молитву Богу.
Јачању националног живота, успјешнијем раду постојећих и оснивању нових српских друштава допринијело је и оснивање Бањалучко-бихаћке митрополије 1900. године, са митрополитском столицом у Бањој Луци. На великој свечаности организованој 17. децембра 1900. године, поводом хиротонисања архимандрита Евгенија Летице, за митрополита бањолучко-бихаћког, наступио је и хор “Јединсво“ под управом хоровође Ксенофона Зите.
На забавама које ће ускоро почети да приређују српска друштва: Добротворна задруга православних Српкиња, основана 1900. године, потоње Коло српских сестара, Просвјетно и културно друштво Срба у Босни и Херцеговини “Просвјета“, основано 1902, Српска читаоница, српске основне школе, те на светосавским забавама, “Јединство“ ће постати радо виђен извођач и гост, украс бањолучке културне сцене.
Тако је дошла и 1905. година, преломна, како за Српско пјевачко друштво “Јединство“, тако и за сва друга добровољна друштва, која су до тада имала претежно вјерско, а од те године национално обиљежје.
Бањолучани памте, и на нове генерације преносе успомену на велико петровданско славље те године – освештање заставе „Јединства“.
Петровданско саборовање трајало је три дана, о чему је штампа навелико писала. Силан српски народ из Босне и Херцеговине и свеколиког Српства, слегао се тих дана у Бању Луку. Хиљаде гостију, око тристо пјевача из осам пјевачких друштава, из Приједора, Санског Моста, Београда, Шапца, Ниша, Загреба…
Од виђенијих гостију прослави су присуствовали српски композитори: Стеван Мокрањац, Станислав Бинички, Мита Топаловић, композитор химне “Јединства“, као и Роберт Толингер. Бањолучка публика је посебно топло поздравила пјесника Алексу Шантића, аутора стихова химне “Јединства“, која је том приликом први пут изведена.
Митрополит Евгеније Летица освештао је заставу „Јединства“ у порти храма. Како је то величанствена слика морала бити! Млади са свих страна Српства, прелијепа застава-право умјетничко дјело, народ у разнобојним богатим ношњама, а пјесме на претек.
Трећег дана славља организован је излет на Петрићевац, у то вријеме познато бањолучко излетиште. Ту је одржано велико народно весеље и за успомену направљена групна фотографија коју су, као вриједно свједочанство, до наших дана сачували чланови “Јединства“ и њихови потомци, баш као и веома лијепо урађену значку Друштва.
У годинама које су слиједиле, Српско пјевачко друштво “Јединство“, на бројним приредбама, забавама и светковинама доноси радост Бањолучанима. Ускоро се отиснуло широм Крајине и проносећи српску духовност и музику, вршило своју националну мисију, свуда дочекивано раширених руку.
За вријеме Балканских, а потом и Првог свјетског рата, “Јединству“ је као и другим српским друштвима био забрањен рад. У монтираним велеиздајничким процесима страдали су многи грађани, међу којима је било и чланова овог Друштва.
Послије ослобођења и проглашења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца “Јединство“ тешком муком сабира своје чланство, расуто којекуде и наставља са радом. Први диригент хора у времену од 1919. до 1924. године, био је др Владислав Костић, музичар-аматер, али већ искусан хоровођа и оперски пјевач који је почетна музичка знања стекао код Исидора Бајића. Под његовом диригентском палицом “Јединство“ напредује и богати репертоар.
Успјеси ће се наставити и од 1931. године, када на чело хора долази Владо Милошевић који ће на том мјесту остати све до новог прекида рада “Јединства“ 1941. године. Поред учествовања на Литургији, и наступа за вјерске празнике, “Јединство“ је са својим хоровођом Милошевићем чешће приређивало концерте духовне и свјетовне музике.
Године 1933. СПД “Јединство“ прославило је 40-годишњицу свога постојања. У то вријеме предсједник Друштва био је Марко Ливљаковић, трговац из Бање Луке.
“Врбаске новине“ писале су о јубилеју “Јединства“ подсјећајући: „Четрдесет година се под његовим именом, а двадесетосам под његовом заставом гаји код српске омладине љубав за пјесму, а помоћу ње утврђује мисао за Слободу…“
Четрдесетогодишњицу постојања “Јединство“ је крунисало свечаним концертом одржаним 3. новембра 1933. године у сали хотела “Палас“.
Стављајући на репертоар најбоља дјела српских, али и других словенских композитора, Милошевић жели да чланови “Јединства“ стекну основно музичко образовање. Да би се то постигло, године 1933. СПД “Јединство“ основало је своју хорску школу, а већ идуће, 1934. године, на иницијативу тадашњег предсједника “Јединства“ Душана Умићевића, на ванредној скупштини 1. јуна донесена је Одлука о отварању Музичке школе “Јединство“. Први директор школе и уједно наставник виолине и солфеђа био је Владо Милошевић.
Успјех “Јединства“ и његово путешествије широм Крајине зауставиће Други свјетски рат који је у Бањој Луци крваво најављен бомбардовањем и рушењем Саборног храма Свете Тројице на Лазареву суботу 12. априла 1941. Године, као и звјерским мучењем и убиством епископа Платона и проте Душана Суботића у ноћи између 4. и 5. маја. Тих дана престало је да ради и Српско пјевачко друштво “Јединство“, чија су имовина, архива, застава и друга знамења нестали у ратном вихору.
Готово пола вијека живјело је СПД “Јединство“ у народном памћењу и преживјело до новог доба, у коме је васкрсењем српске духовности васкрсло и оно, као неуништиви дио те духовности. Од заборава сачувао га је мали црквени хор, који је 1966. године основао млади ђакон Ратко Радујковић, уз помоћ своје супруге Бранкице и Рускиње Марије Витковске. Тај мали хор при Саборном храму Свете Тројице у Бањој Луци постојао је пуних 27 година, све до 1992. године, када је обновљено СПД “Јединство“.
Деведесетих година бурног 20. вијека српски народ у Босни и Херцеговини, враћа се својој Српској православној цркви. Обнављају се српска друштва међу њима и “Јединство“. Група ентузијаста на челу са протојерејом Ратком Радујковићем и професором музике Немањом Савићем, одржала је 20. јуна 1992. године у сали тадашњег Дома културе Обновитељску скупштину. “Светосавском химном“ Скупштину поздравља већ формирани Мјешовити хор “Јединство“ са диригентом Немањом Савићем.
Усвојена су нова правила Друштва, конституисан Управни одбор, за чијег је предсједника изабран протојереј Ратко Радујковић. Иако је Отаџбински рат већ трајао и свакодневно односио младе животе, “Јединство“ је пропјевало да пјесмом храбри народ и подсјећа га на славну традицију.
Ратне 1993. године Мјешовити хор обновљеног СПД “Јединство“ приредио је 16. јуна први концерт у Дому културе у Бањој Луци, као поздрав својим члановима који су тих дана одлазили на одслужење војног рока. Величанствена Мокрањчева “Литургија светог Јована Златоустог“ разлегла се први пут послије пола вијека прелијепом Концерном двораном и дирнула најтананије жице оних који су имали прилику да је чују. Од тог тренутка “Јединство“ је заузело своје мјесто у духовном препороду овдашњег српског народа и најавило да више ни једна културна манифестација неће проћи без његове пјесме.
У октобру исте године, патријарх Павле освештао је темеље Саборног храма Христа Спаситеља. У тродневним молитвеним свечаностима учествовао је и хор “Јединство“ пишући тако нове странице српске историје на овим просторима.
Година 1993. уписана је златним словима у љетопис овог пјевачког друштва. Тродневним свечаностима одржаним од 10. до 12. децембра прославило је “Јединство“ дичну стогодишњицу оснивања. Освештана је нова застава, одржана свечана Скупштина друштва, уручена признања заслужним члановима, појединцима и фирмама које су помогле рад Друштва, а све је зачињено концертом “Јединства“. Свечаност је увеличало и представљање Повјеснице СПД “Јединство“ аутора др Ђорђа Микића.
Сљедеће, 1994. године, друштво је, залагањем старјешине храма Свете Тројице и свог предсједника проте Ратка Радујковића добило прве просторије у сали новог Парохијског дома.
Концерти, побједа на Видовданском фестивалу, велики успјех на 15. Југословенским хорским свечаностима у Нишу одакле се “Јединство“ вратило са освојеном наградом стручног жирија и првом наградом публике, показали су да су били у праву они који су уз велика одрицања обновили ово пјевачко друштво. Сигурним корацима мезимче бањолучке публике крочило је утабаним стазама свог славног претходника-предратног “Јединства“. Те прве, свакако најдраже награде, биле су вјесници будућих успјеха, ордена, медаља, диплома, подстицај да се у будућности ради више и боље.
На иницијативу Немање Савића 1995. године основан је Дјечји хор СПД „Јединство“, из кога ће, у Мјешовити хор, пристизати нове, младе снаге. Тако ће “Јединство“, оснажено и подмлађено, заједно са својим народом дочекати и пјесмом прославити мир, послије потписивања Дејтонског споразума 14. децембра у Јелисејској палати у Паризу.
. Пред СПД “Јединством“ отварале су се нове могућности: учешћа на фестивалима у Србији, Грчкој, Италији, простору бивше Југославије, гостовања, турнеје, прилике да се чују други хорови, да се размијене нотни материјали и обогати репертоар.
Прве успјехе биљежи и Дјечји хор “Јединство“. На “Хорским данима ’96“ одржаним у Шапцу, као једини хор из Републике Српске са диригентом Немањом Савићем.
У септембру 1996. године Дјечји хор преузела је Јасминка Вујчин, и била његов диригент до 2000. године, од када је то постала Јасна Антонић, обје пјевачи Мјешовитог х ора “Јединство“.
Нови успјеси на 16. хорским свечаностима у Нspan style=“mso-spacerun: yes;“ишу 1996. године потврдили су висок професионални ниво и умјетнички домет Мјешовитог хора “Јединство“.Одлуком стручног жирија Медаља Стевана Синђелића за најбоље извођење композиције домаћег аутора инспирисане фолклором стигла је у Бању Луку.
Био је то само почетак. Од свог обнављања 1992. године до данашњег дана “Јединство“ са својим диригентом Немањом Савићем, ниже успјех за успјехом међу којима су највећи: прва награда на Видовданском фестивалу у Бањалуци 1994, прве награде стручног жирија за најбољи хор на Југословенским хорским свечаностима у Нишу 1998. и 2000. године, двије златне медаље на Међународном хорском фестивалу “ In canto sul Garda“, Riva del Garda, Италија, 2001. године, златна медаља на Међународном хорском фестивалу “Orlando di Lasso“, Camerino, Италија 2002. године, прва награда на Међународном фестивалу „Златна вила“ у Приједору 2004, златне медаље и специјална награда на Интернационалном хорском такмичењу у Превези – Грчка 2005. године,златна медаља на хорској олимпијади у Ксјамену – Кина 2006.године, апсолутна прва награда и златна диплома на Међународном хорском фестивалу „Музика сакра Братислава 2007, златна медаља на Међународном хосрском такмичењу Малта 2009, прва награда публике на Међународном фестивалу „Златна вила“ у Приједору 2013.
Запјевало је „Јединство и у Грчкој гостујући на фестивалима у Аргос Орестику, Драми, Кавали, Превези, Николеики, на Кипру, бугарској и многим другим земљама..
У годинама које су слиједиле ређали су се наступи Мјешовитог хора, гостовања, учешћа на домаћим и страним такмичењима, награде, признања, медаље. Године 2002. „Јединство“ је прославило прву деценију од обнављања Друштва, а на величанственој свечаности, којом је обиљежено и 110 година од оснивања Друштва, представљена је и његова монографија „Моногаја љета“, аутора Радмиле Кулунџије.
Јединство је учествовало и на Међународном хорском фестивалу „Лоби 2005“ у Београду,а исте године и на најзначајнијем музичком фестивалу на нашим просторима, БЕМУС – у, у оквиру којег је одржало цјеловечерњи концерт у атријуму Народног музеја.
И наредне, 2006. године Мјешовити хор „Јединство“ донијело је своме граду са Нишких хорских сусрета прву награду стручног жирија за најбоље извену композицију домаћег аутора, а са хорске олимпијаде у Кини (Ксиамен) вратио се са златном медаљом освојеном у категорији духовне музике и сребрном у категорији камерних хорова.
Године 2010. „Јединство“ је остварило три значајна гостовања: у Кини, Италији и на Кипру. Гдје год су наступали и боравили били су прави амбасадори културе Републике Српске.
Годину 2011. поред бројних наступа и концерата обиљежила је незаборавна концертна турнеја по Русији и концерти у Великом Новгороду и Петербургу.
Прошле, 2012. године Мјешовити хор „Јединство“ Бања Лука реализовао је концертну турнеју по Француској у периоду од 1. до 15. септембра. У оквиру турнеје одржао је 14 цјеловечерњих концерата у 12 француских градова. Три дана гостовали су у Паризу, гдје су одржали три цјеловечерња концерта, а имали су посебну част да наступе и у чувеној катедрали Нотр – Дам, као и у храму Сан Сулпис, који је познат по својој изузетној љепоти.
Француска турнеја била је круна успјешног дјеловања хора СПД „Јединство“ и увод у јубиларну 2013. годину у којој ће бити свечано обиљежено 120 година од оснивања овог друштва и двије деценије од његовог обнављања.
Кроз Мјешовити и Дјечји хор овог пјевачког друштва само од његове обнове 1992. године прошло је више од 800 пјевача, који су наступили преко 1000 пута, од чега је било више од 300 самосталних концерата.
У периоду од обнављања рад “Јединство“ је било најбољи амбасадор културе и духовности Републике Српске на простору бивше Југославије, у Грчкој, Бугарској, Аустрији,Кипру, Мађарској, Малти, Њемачкој, Италији; Француској, Словачкој, Русији, Кини…
Бројне престижне награде, ордени којима се овјенчало, свједоче о великом прегалаштву како његових чланова тако и руководства на челу са диригентима, Владом Милошевићем, најзначајнијем у врему до Другог свјетског рата и Немањом Савићем од обнове “Јединства“ 1992. године који у контунуитету,са великим успјехом, води Мјешовити хор више од двадесет година.
Снимљени тонски материјал, самостална издања компакт-дискова, касета, ДВД-а, бројне радио и телевизијске емисије, остаће вриједна свједочанства рада овог хора за генерације које долазе.
Успјех “Јединства“ сигурно не би био овакав без његових солиста : Снежане Савичић, Владислава Радујковића, Каролине Михајловић, Биљане Керкез, Дејана Хераковића,Лазара Радоје, Борјане Микавица,Маје Манојловић, Тијане Топић, Албине Смајловић, Миљанењ Брезичанин, Ане Марковић, Ане Симанић, Кристине Ивановић и других.
“Јединство“ се окитило и са три ордена: Орденом светог Андреје Првозваног(Грчка 1996), Орденом Његоша трећег реда (високо признање предсједника РС 1996) и Орденом светог Саве другог степена, Светог архијерејског синода СПЦ (1998),као и златном плакетом Града Бањалуке која му је додијељена у јубиларној,2013. години.
Освештања светих храмова, Светосавски дани духовности у Бањој Луци, баш као кадгод Светосавске бесједе, наступи о Спасовдану, крсној слави града Бање Луке, и на Светог првомученика и архиђакона Стефана, крсној слави Републике Српске, о Видовдану и на свим другим свечаностима, о црквеним и државним празницима, нису се могли замислити без пјесме „Јединства“.
Цртице из живота и рада Српског пјевачког друштва “Јединство“ не могу да прикажу у правом свјетлу величину овог неимара српске духовности и културе. Ипак, пратећи га од његовог оснивања далеке 1893. године до наших дана, можемо да видимо колико је оно, не само као нијеми свједок, него и као активни учесник, уткано у значајне догађаје овог града и овдашњег народа.
Пожелимо зато СПД „Јединству“ да и даље буде светилник српске културе и духовности. На многаја љета“.
Радмила Кулунџија
