Двојезично књижевно вече са Тари Иштваном

У Црвеном салону Банског двора 27. маја 2016. године (петак) у 18,00 часова одржаће се двојезично књижевно вече са књижевником Тари Иштваном.
Учествују: Тари Иштван и чланови Удружења Мађара Републике Српске
„Magyar Szó“.

 

ttari istvanТари Иштван

Удружење Мађара Републике Српске „Маgyar Szó” у сарадњи са Културним центром „Бански  двор“ организоваће, већ пету годину заредом, двојезично књижевно вече са истакнутим војвођанским мађарским књижевницима. Двојезичне књижевне вечери дају могућност, да мађарска национална мањина као и суграђани, бањалучки љубитељи књижевности, упознају се са савременим војвођанским мађарским писцима.

Тари Иштван (Tari István) војвођански мађарски књижевник  и ликовни умјетник   је рођен 1953. године у Сенти. Гимназију је завршио у родном граду, а дипломирао је на Факултету хуманистичких наука у Новом Саду, на одјељењу за мађарски језик.

Од 1976. до 1994. године je новинар и уредник  у листу  Кепеш ифјушаг (Кépes ifjúság) у Новом Саду.  Од 1994. до 1998. године  први је предсједник   мађарског културног удружења Петефи Шандор (Petőfi Sándor) у Бечеју. У 1999. години био је члан  новоформираног Привременог извршног одбора мађарског националног савјета Србије. Од 2000. до 2005. године  је замјеник градоначелника Бечеја. Од 2003. до 2012. године био је духовни вођа књижевног кампа у Кањижи.

Може се слободно рећи, да Тари Иштван један је од најсвестранијих умјетника данашњице у Војводини. Поред књижевности (лирика и проза) бави се  још и ликовним стваралаштвом.

Књижевне награде 

2009. године  награда Спомен мач Балаши Балинта (Balassi Bálint)-једини добитник ове књижевне награде у Војводини.
2016. године  Награда Јожеф Атила (Јózsef Attila)

Објављене књиге: Музика на тргу мајмунског острва (пјесме, Новом Саду, 1979); Позадинским осветљењем (пјесме, проза списи, Нови Сад, 1982); Држећи се за пијесак (проза списи, Новом Саду, 1985); Чичак трака (пјесме, Новом Саду, 1987); Пролумпована будућност (пјесме, Нови Сад, 1990); Пласт ( дечје песме, Нови Сад, 1993); Оружани плес (сонети, Нови Сад, 1994); Вјетар сунца (пјесме, Нови Сад, 1998); Дружим се са осама! (за дјецу пјесме, Нови Сад, 2000); Желиш Југославију? (проза, списи, Новом Саду, 2002); Издаје се раскрсница (пјесме, стихови, слике, графике, Нови Сад, 2004); Дијаспоре (извјештаји, заједно са још три аутора, у Новом Саду, 2004); Цурне звијезда  (изабране пјесме, Будимпешта, 2008); Обавијају небо (пјесме, стихови, слике, графике, Нови Сад, 2009.), Лопата  жара (пјесме на  пољском и мађарском језику, Зирардов, 2012).

Главне независне умјетничке изложбе: Ада (1969, 2011); Сента (1972, 1973, 1976, 2004, 2009, 2010); Нови Сад (1976); Бечеј (1978, 2007); Сомбор  (2004); Кањижа (2005), Мали Иђош (2007), Сегедин (2007), Секешфехервар (2007), Фоњод  (2008), Хевиз (2010), Егер (2010), Кечкемет (2010), Асод (2010), Капошфуред (2010) Будимпешта (2010), Темерин (2011).

Као уредник-редитељ, од 1998. до 2003. године снимио је умјетнички  документарни  филм у четири дијела, дуг 108 минута,  о најјужнијем мађарском насељу Карпатског базена.

Share