По доласку у Бању Луку, бан Милосављевић одмах организује живот у Бановини, а посебну бригу посвећује организацији живота у њеном главном граду. У почетку он тражи и налази привремена рјешења за неке од проблема, прије свих других, она смјештајна за сада увећане потребе, које иду са, сада сасвим новом…

Зграде Банског двора и Управе у Бањалуци заузимају једно од значајних мјеста у токовима развоја и истраживања културе и градитељства у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца –Југославија, као и у општем контексту развоја архитектуре 1918 – 1941. На примјеру развоја архитектонског лика Бањалуке, који је…

Историја ентеријера Палате Банског двора "Крајем треће деценије краљ Александар I Карађорђевић је намјеравао да Бања Луку претвори у значајан управно-административни центар шире регије, насељен претежно српским становништвом. Официјелни архитектонски лик средишта Врбаске бановине требало је да изразе нове, монументалне и репрезентатитвне грађевине, замишљене претежно у српском стилу, како би град стекао “национално” обиљежје. На реализацији тог задатка ангажовани су архитекти Министарства грађевина, самостални пројектанти, неимари банске управе, који су почетком четврте деценије саградили у граду више објеката: Бански двор и Банску управу, Хипотекарну банку, Хигијенски дом, Народно позориште, Српски дом, соколану, саборну цркву и низ стамбених зграда." Краљеву замисао је са истанчаним осјећањем за естетске потребе града у дјело спровео бан Врбаске бановине, Светислав Милосављевић. Након што је купио замљиште у центру града за зидање зграда Банског дворца и Банске управе, 1930. године, бан Милосављевић расписао је конкурс за пројекте ових здања.