Академија поводом стогодишњице рођења Бранка Ћопића

У Вијећници Банског двора 17. октобра 2014. године (петак) у 19,00 часова биће одржана академија поводом стогодишњице рођења Бранка Ћопића.
Учествују: Милисав Тешић, Тома Курузовић и чланови Удружења књижевника Републике Српске.
У сарадњи са Фондацијом Бранко Ћопић  Бањалука и Организационим одбором Општине Крупа на Уни.

slika

 

Бранко Ћопић рођен је 1. јануара 1915. године у селу Хашанима под планином Грмечом. У исто време, његов отац Вид, као војник аустроугарске армије, борио се негдје на фронту у Карпатима, а његов стриц Ниџо, српски добровољац, борио се у српској војсци против Аустроугарске. Кад му је било четири године, умро му је отац. Ћопић је, заједно са млађим братом и сестром, остао да живи поред мајке Соје, дједе Радета и стрица Ниџе.

Прва прочитана књига била му је „Мигел Сервантес“ коју је, у трећем разреду, купио од учитељице. У тој књизи био је описан живот славног шпанског писца Сервантеса, скупа са неколико одломака из његовог романа „Дон Кихот“. Сљедеће прочитане књиге биле су „Доживљаји једног вука“, па „Доживљаји једне корњаче“.

Прво штампано дјело објавио је са четрнаест година у омладинском часопису „Вијенац“ 1928. године. Ћопић је похађао учитељску школу у Бањалуци и Сарајеву, а завршио у Карловцу, а Филозофски факултет у Београду. Већ као студент афирмисао се као даровит писац и скренуо на себе пажњу књижевне критике; 1939. године је добио награду „Милан Ракић“. Уочи Другог свјетског рата налазио се у ђачком батаљону у Марибору. У данима Априлског рата он је, са групом својих другова, покушао да пружи отпор непријатељу код Мркоњић Града. Послије тога је отишао у свој родни крај, а са почетком устанка, ступио је у редове устаника и међу њима остао током цијеле народноослободилачке борбе. Све вријеме рата био је ратни дописник заједно с нераздвојним пријатељем и кумом, књижевником Скендером Куленовићем.

Послије рата неко вријеме је био уредник дјечјих листова у Београду, а потом почео професионално да се бави књижевношћу. Сматра се једним од највећих дјечјих писаца рођених на југословенским просторима.

Дјела су му превођена на руски, енглески, француски, немачки, украјински, пољски, чешки, бугарски, румунски, словеначки и мађарски језик. Био је члан САНУ и АНУСРБиХ.

Цијели радни и животни вијек након Другог свјетског рата Бранко Ћопић је провео у Београду, али је често путовао по Југославији и другим европским државама.

За књижевни рад добио је, међу осталим, Награду АВНОЈ-а и Његошеву награду (обе 1972). Носилац је Партизанске споменице 1941. и других високих одликовања.

Књижевни опус

spomenik

Споменик Бранку Ћопићу испред Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске у Бањој Луци

Његова прозна дјела прожета су лириком и живописним реалистичким сликањем сеоског живота, познавањем живота и менталитета људи са села, ведрином и живошћу духа. Креирао је мноштво упечатљивих и живописних ликова и догађаја надахнутом приповједачком техником користећи свјеж, сочан и сликовит језик при чему је инспирацију налазио у свом подгрмечком завичају. Ћопића су доратним приповијеткама највише занимали сиромашни сељаци, сањари и просјаци, дјеца, скитнице и надничари, и он је о свима њима причао са брижним, заштитничким разумијевањем. У лирски интонираним ратним приповијеткама Ћопић је надахнуто описивао херојске подвиге, мучеништво и самопрегор својих јунака.

Почетком 1950-их година Ћопић је почео да пише и сатиричне приче у којима је оштро критиковао ружне појаве у тадашњици. Једна од таквих прича била је и „Јеретичка прича“ објављена у „Јежу“ која је покренула лавину осуда са врха партије и власти. Књижевни историчар Ратко Пековић написао је књигу „Суданије Бранку Ћопићу“ у којој је детаљно описана цијела хајка на писца.

Са успјехом се огледао и у писању романа иако су природи његовог књижевног талента више одговарале краће форме — приповијетке и новеле. Романи „Пролом“ и „Глуви барут“ сликају учешће сељака Босанске Крајине у устанку, а „Не тугуј бронзана стражо“ прилагођавање тих истих сељака, сада колониста, новим условима живота у Војводини.

Главнина Ћопићевог прозног опуса хумористички је интонирана, а хумор налази у природи и менталитету његових јунака који и у најтежим животним тренуцима знају да сачувају ведрину и да се насмију чак и властитој невољи. Сем тога, Ћопић је од оних писаца који су свој посматрачки таленат нарочито исказивали кроз откривање ситних људских мана и недостатака.

Иако је Ћопић био писац епске ширине и замаха са урођеним приповједачким и хумористичким даром, у његовим дјелима видљива је и једна лирска жица која се није показивала само у описима босанских пејзажа већ и у портретисању људских ликова који су му били блиски и драги. Та Ћопићева поетска жица нарочито је видљива у његовој ратној лирици, прије свега у збирци „Огњено рађање домовине“.

Бранко Ћопић је цијењен и као дјечји писац, првенствено захваљујући живој машти и дару за спретно уобличавање својих посматрања али и несумњивом хумористичком таленту. Написао је преко тридесет књига за дјецу, међу којима су и два романа.

spomenika-1

Гроб Бранка Ћопића у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу

 

Дjела

Збирке приповједака

  •  Под Грмечом (1938)
  • Борци и бјегунци (1939),
  • Планинци (1940),
  • Роса на бајонетима (1946),
  • Свети магарац (1946),
  • Сурова школа (1948),
  • Људи с репом (1949),
  • Одабране ратне приповијетке (1950),
  • Изабране хумористичке приче (1952),
  • Љубав и смрт (1953),
  • Драги ликови (1953),
  • Доживљаји Николетине Бурсаћа (1955),
  • Горки мед (1959),
  • Башта сљезове боје (1970),
  • Василиса и монах (1975);

Романи

  • Пролом (1952),
  • Глуви барут (1957),
  • Не тугуј бронзана стражо (1958)
  • Осма офанзива (1964),
  • Делије на Бихаћу (1975);

Збирке пјесама

Огњено рађање домовине (1944),

  • Пјесме (1945),
  • Ратниково прољеће (1947);

Комедије

Доживљаји Вука Бубала

  • Одумирање међеда

Дјела за дјецу

  • У свијету медвједа и лептирова (1940), приповијетке
  • Приче партизанке (1944), приповијетке
  • Пјесме пионирке (1945), пјесме
  • Бојна лира пионира (1945), пјесме
  • Дружина јунака (1945), приповијетке
  • Бајка о сестри Ковиљки (1946), проза
  • Доживљаји кума Торбе (1946), приповијетке
  • Вратоломне приче (1947), приповијетке
  • Армија одбрана твоја (1947), пјесме
  • Сунчана република (1948), пјесме
  • Рудар и мјесец (1948), пјесме
  • Јежева кућица (1949), пјесма
  • Приче испод змајевих крила (1950), приповијетке
  • Пијетао и мачка (1952), приповијетке
  • Доживљаји мачка Тоше (1954), приповијетке
  • Лалај Бао, чаробна шума (1957), пјесме
  • Орлови рано лете (1957), роман
  • Партизанске тужне бајке (1958), приповијетке
  • Вечерње приче, (1958), приче у стиху
  • Дједа Тришин млин (1960), збирка пјесама
  • Приче занесеног дјечака (1960), приповијетке
  • Магареће године (1960), роман
  • Славно војевање (1961), роман
  • Битка у Златној долини (1963), роман
  • Мала моја из Босанске Крупе (1971), пјесме
  • Глава у кланцу, ноге на вранцу (1971), приповијетке
  • Лијан води караване (1975), приповијетке.

Сабрана дјела

објављена у 12 књига 1960.

  • објављена у 14 књига 1978.
Share