У Малом изложбеном салону Банског двора 18. маја 2016. године (сриједа) у 19,00 часова биће отворена изложба слика, академске сликарке Јане Кувеље (Бања Лука).
Биографија:
Јана Куваља, рођена у Бањој Луци 1990. Гимназију је завршила у Бањој Луци. 2009. Уписала Академију лепих уметности у Београду у класи проф. Драгана Здравковића. 2013. завршила основне студије на Факултету ликовних уметности у Београду у класи проф. Анђелке Бојовић. Завршила мастер студије 2015. код истог професора. Члан УЛУС-а од 2016. године.
Самосталне изложбе:
• Микрокосмоси, Дом културе Младеновац, 2014.
• Изложба слика, Дом културе Чачак, 2015.
• Изложба слика, Дом културе Лазаревац, 2015.
• Изложба слика, СКЦ Нови Београд, Београд, 2015.
• Варијације, Галерија Коларчеве Задужбине, Београд, 2016.
Групне изложбе:
• Вечерњи акт, Дом омладине, Београд, 2012.
• 41. Изложба цртежа и скулптура малог формата студената сликарства Факултета ликовних уметности, Дом омладине Београд, 2012.
• 42. Изложба цртежа и скулптура малог формата студената сликарства Факултета ликовних уметности, Дом омладине Београд, 2013.
• Цртежи студената III године сликарског одсека ФЛУ, Галерија Студентског културног центра, Нови Београд 2013.
• Изложба студената ФЛУ, Галерија средње школе „Младост“, Петровац на Млави 2013.
• Професор и његови студенти, Галерија СКЦ Нови Београд, 2013.
• Седам на један, изложба слика, Галерија Факултета ликовних уметности, Београд 2013.
• Шта је небо, да је лист хартије, Изложба радова Летње уметничке школе, Галерија Флу, Београд, 2014
• ФЕСТУМ- Фестивал студената универзитета уметности, Студентски културни центар, Београд, 2014.
• 43. Изложба цртежа и скулптура малог формата студената сликарства Факултета ликовних уметности, Дом омладине Београд, 2014.
• Ноћ у атељеу, Ноћ музеја, Галерија ФЛУ, Београд, 2014.
• Како Град памти, Галерија ФЛУ, Београд, 2014.
• Како Град памти, Краљево,2015.
• Пролећна изложба УЛУС-а, Уметнички павиљон Цвијета Зузорић, Београд, 2015.
• Палета Младих, Културни центар Врбас, 2015.
• Кућа за уметност, Кућа краља Петра, Београд, 2015.
• Нови чланови УЛУС-а, Уметнички павиљон Цвијета Зузорић, Београд 2016.
• SHOW ME YOUR ART, Life/Death/Dream, Art House Cinema Kriterion, Сарајево 2016.
Учествовала је на Љетњој уметничкој школи Универзитета уметности, Тршић, 2013.
Две слике уврштене у колекцију Универзитета уметности у Београду 2013. године.
* * *
Концепт
Једини прави развојни пут развој је у процесу рада. Не вјерујем у ону теорију да је умјетник богом дана личност. Увијек се осјећам помало глупав. Човјек има некакву идеју, неку слутњу; то је један мали, понекад врло узбудљив тренутак, слутња нечега.. када покушате реализовати, видите да сте немоћни, да вам недостаје стотину елемената.и онда почнете пипати, као дјете трчати за тиме, док негдје то не уловите, ако имате сапи да издшите ту трку, трку за неухватљивим…
Војин Бакић
Сликарство је само по себи апстрактно делање, оно оперира у равни, а раван није продукт наше околине, природе, него људског ума, она је апстрактна творевина. Боје су такође апстрактне, не могу да се опипају нити намиришу, нити окусе, оне постоје само на визуелном плану, условљене количином и квалитетом свјетлости, оне јесу продукт свјетности и без ње не постоје. Сликарство као мимеза не може бити одрживо, такво оно може само несавршено да имитира природу, која је несавшена имитација свијета идеја (Платон). У времену са практично бесконачном количином предмета бесмислено је стварати још једну представу истих. Свијет је и без такве слике загушен с предметима, и није му потребна несавршена престава још једног. У свијету препуном информација, она не треба да буде информација.
Слика треба да комуницира с посматрачем на базичном нивоу, нивоу идеја, нивоу емоција. Слика не треба да представи нешто друго, нити да се продаје за оно што она није. Не треба да комуницира предмет насликан на њој већ она цијела, у својој суштини, користећи она средства која има, своју суштину: боју, форму и композицију , површину.
Концепт који се заснива на комуникацији идеја и емоција, мора бити апстрактан, као што су и оне апстрактни појмови. Бавећи се са њима слика постаје директна и истинита, својим примарним оруђем она постаје нови језик и нови свијет, одбијајући и не уључивајући овај објективни свијет она чини засебну јединицу, не затворена сама у себе, већ заједно са посматрачем, не нудећи одговор, већ постављајући питање.
