У концертној дворани Банског двора 10. марта (уторак) 2020. године у 20:00 часова биће одржан концерт ВЕЧЕ БАХОВИХ АРИЈА за сопран, обоу и континуо.
Бесплатне позивнице могу се преузети на билетарници Банског двора, од 2. марта (понедјељак), сваким даном осим недјељом у периоду од 10.00 до 18.00 часова.
Публици ће се представити реномирани српски музички умјетници – сопран Анета Илић, пијанисткиња Лидија Станковић, обоиста Борислав Чичовачки и челиста Срђан Сретеновић.
Они већ неколико година са изванредним успјехом изводе програм Бахових арија на концертима у земљи (Београд, Нови Сад, Крагујевац, Сомбор) и иностранству (Амстердам, Загреб). Намјера је им је да изузетно репрезентативан и уникатан програм представе што већем броју слушалаца.
Анета Илић је једна од водећих вокалних умјетница Србије. Рођена је у Франкфурту на Мајни, а соло пјевање је студирала на Факултету музичке уметности у Београду, у класама проф. Бисерке Цвејић и проф. Ирине Арсикин (последипломске студије). Као концертна пјевачица редовно наступа у Србији и иностранству. Посебно треба истаћи њене концерте у Италији, Холандији, Њемачкој, Француској, Шведској, Пољској, Грчкој, Румунији, Словенији и Хрватској, као и у оквиру фестивала БЕМУС, НОМУС, БЕЛЕФ, Contro canto (Рим), Музичко бијенале Загреб и Међународна трибина композитора. Често наступа као солиста са симфонијским и камерним оркестрима, од којих су најзначајнији Београдска филхармонија, Симфонијски оркестар РТС, Ансамбл солиста Минхенске филхармоније, Београдски гудачки оркестар „Душан Сковран“, Гудачи Св. Ђорђа, а сарађивала је са истакнутим диригентима као што су Leopold Hager, David Porcelijn, Данијел Рајскин, Урош Лајовиц, Владимир Крањчевић, Бојан Суђић, Даринка Матић-Маровић и Иво Липановић. Као солиста са оркестром извела је велики број вокално-инструменталних дјела од барока до савремене музике (Вивалди, Бах, Перголези, Хајдн, Моцарт, Гуно, Малер, Форе, Хонегер, Стравински, Пуланк, Бритн, Радић, Жебељан). Ипак, основу концертне дјелатности Анете Илић чине реситали са клавиром, у сарадњи са пијанистима Дејаном Синадиновићем, Владимиром Стојнићем и Лидијом Станковић. Програми њених реситала чине најрепрезентативнија дјела музичког барока, романтизма, импресионизма и музике 20. вијека. Посебну специфичност умјетничке активности Анете Илић чини презентовање српског музичког стваралаштва. Сарадњу са Исидором Жебељан отпочела је још као студент и премијерно је извела неколико њених композиција (међу којима и циклус „Руковети“). Касније се то интересовање проширило и на музику других српских композитора, у оквиру чега нарочито треба истаћи њене интерпретације вокалних дјела Љубице Марић, Сревана Христића, Милоја Милојевића, Дејана Деспића, Душана Радића и Властимира Трајковића. Анета Илић је члан истакнутог камерног ансамбла Donne di Belgrado, са којим такође редовно наступа у земљи и иностранству, и са којим је премијерно извела велики број дела српских композитора писаних за тај ансамбл. Каријеру Анете Илић као оперске умјетнице обиљежавају изванредни наступи у оперским продукцијама у Шведској, Словенији и Србији. Њен оперски репертоар обухвата улоге у операма барокних и преткласичних композитора (Перголези, Глук), затим Моцарта, као и композитора 20. вијека (Орф, Најман, Јевтић). На премијерном извођењу опере „Нарцис“ и „Ехо“ Ање Ђорђевић (БЕМУС, 2002) пјевала је улогу Нимфе, а по значају се такође издвајају улога Деспине у Моцартовој опери Cosi fan tutte (Мадленијанум), улога Сузане у опери „Фигарова женидба“ (Народно позориште у Београду, 2010), улога Еуридике у Глуковој опери „Орфеј и Еуридика“ (БЕМУС, 2005), и улога Госпође П. у опери Мајкла Најмана “The Man Who Mistook His Wife for a Hat’ (New Moment ideas campus, Словенија; БИТЕФ, 2001). Љета 2012. године, остварила је улогу Падме на свјетској премијери опере Исидоре Жебељан „Две главе и девојка“ на фестивалу „Settimana musicale Senese“ у Сијени, Италија, улогу коју је касније пјевала не фестивалима у Будви, Херцег-Новом (Црна Гора) и Брионима (Хрватска). Остварила је велики број снимака за РТС, као и за Холандски државни радио, а неки њени снимци су објављени на компакт-дисковима у продукцији ПГП РТС. Године 2011. снимила је ЦД музике Исидоре Жебељан са чувеним Бродски квартетом за њемачку дискографску кућу CPO. Добитница је награде УМУС за најбољи концерт у сезони 2005. године, и награде града Београда за музику и музичко-сценско стваралаштво за 2010. годину. Анета Илић је редовни професор на Катедри за соло певање Факултета музичке уметности у Београду.
Борислав Чичовачки (Сомбор, 1966) је дипломирао и магистрирао обоу на Академији уметности у Новом Саду (проф. Љубиша Петрушевски), а послиједипломске студије обое завршио је и на Конзерваторијуму у Амстердаму (проф. Han de Vries). На Природно-математичком факултету у Новом Саду дипломирао је биологију. Музикологију је докторирао на Универзитету у Амстердаму 2017. године монографијом о Љубици Марић (ментор prof. dr Rokus de Groot). Наступао је као солиста са Београдском филхармонијом, Загребачком филхармонијом, Војвођанском омладинском филхармонијом, са Гудачима Св. Ђорђа, Београдским гудачким оркестром „Душан Сковран“, камерним оркестром „Camerata academica“ из Новог Сада и другим ансамблима. Као солиста и камерни музичар учествовао је на више значајних музичких фестивала, као што су Лапонски фестивал камерне музике у Шведској, ,,Godella International chamber music festival Valencia“ (Шпанија), ,,Musique en scene’’ у Лиону,,, Musique action’’ у Нансију, WDR -Фестивал нове камерне музике у Витену, БЕМУС, затим на фестивалима у Бечу, Брегенцу, Сијени, Торину, Улму, Амстердаму, Бидгошчу, Будви, Котору, Сплиту, Брионима и Охриду. Од осталих значајних наступа треба споменути концерте у Бриселу, Паризу, Минхену, Москви, Ротердаму и Тел Авиву. Мастеркласе камерне муѕике држао је у Гетеборгу и Валенсији. Премијерно је извео око осамдесет композиција српских, холандских и њемачких композитора. За њега су, између осталих, компоновали Душан Радић, Дејан Деспић, Властимир Трајковић, Исидора Жебељан и други. Снимао је за све водеће радио и телевизијске куће у некадашњој Југославији, као и за холандски, белгијски, француски, мађарски радио и за WDR. Неки од његових снимака су издати на компакт-дисковима у Холандији (Emergo Classics), Великој Британији, Немачкој (WDR) и Србији (ПГП РТС, Mascom Records). Дискографска кућа „Oboe Classics“ из Лондона објавила је 2013. године солистички компакт диск Борислава Чичовачког са снимцима музике Исидоре Жебељан: „Balkan Bolero – chamber music of Isidora Žebeljan“ (CC 2028). Оснивач је и члан Жебељан оркестра. Такође је један је од оснивача Фондације Барка из Амстердама, која има за циљ презентовање српске културе у иностранству.
Бави се и књижевним радом. У Холандији је објавио једанаест књига романа и збирки приповједака. Вишеструки је добитник стипендије Холандског књижевног фонда и стипендије Фонда за културу града Амстердама. Његова историјска фантазмагорија „Потамнели анђели балканских ратова“ номинована је у Холандији за Европску награду за књижевност, 2014. године. За роман „Расковник“ добио је награду „Кочићево перо“, 2014. године.
Написао је либрета за пет опера Исидоре Жебељан: „Зора Д“ (Амстердам, 2003) „Маратонци“ (Фестивал у Брегенцу, 2008), „Симон изабраник“ (Есен, 2009), „Две главе и девојка“ (фестивал Settimana Musicalse Senese, Сијена, 2012) и „Наход Симон“ (Гелзенкирхен, 2015). Књиге и либрета Борислава Чичовачког превођени су на холандски, мађарски, њемачки и италијански језик.
Активно се бави и музиколошким радом, интересујући се првенствено за српску музику и музику 20. вијека. До сада је објавио више музиколошких текстова у Њемачкој, Холандији и Србији. Учествовао је на међународним конгресима музиколога у Холандији и Србији, држао је предавања на универзитетима у Холандији и Њемачкој, и писао текстове за дискографске куће из Велике Британије, Њемачке, Холандије и Србије. Био је члан је Одбора Владе Републике Србије за прославу стогодишњице рођења Љубице Марић и главни уредник музичког дјела програма прославе. Члан је Одбора за заштиту српске музичке баштине Српске академије наука и уметности.
На Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу ради као професор обое и камерне музике.
Лидија Станковић је завршила основну МШ ,,др В.Вучковић” и средњу МШ ,,Ј.Славенски” у Београду, у класи проф. Гордане Јовановић. Дипломирала је на Академији за гласбо у Љубљани укласи проф. Дубравке Томшич-Среботњак, а магистарске студије завршила на Факултету музичке уметности у Београду, у класи проф. Арба Валдме. Добитница је значајних награда и признања током школовања и студија: дванаест првих награда на Републичким и Савезним такмичењима, награде на међународним такмичењима у Сенигаљи и Стрези (Италија) и Земону (Словенија), две Октобарске награде града Београда (као ученик и студент), Прешернова награда Универзитета у Љубљани, награду ,,Емил Хајек” и награду из Фонда Олге Михаиловић за најталентованијег студента ФМУ.
Богату концертну активност Лидија Станковић је започела још у школском узрасту. Наступала је са Београдском, Загребачком и Словенском филхармонијом, симфонијским оркестром РТВ Љубљана, Дубровачким фестивалским оркестром, оркестром РТВ Брисел, Новосадским камерним оркестром, гудачким оркестром ,,Душан Сковран”, Гудачима Светог Ђођра и Жебељан оркестром. Одржала је солистичке концерте у свим већим градовима бивше Југославије (Љубљана, Марибор, Загреб, Сплит, Дубровник, Сарајево, Бања Лука, Нови Сад, Крагујевац, Београд, Скопље…) и гостовала као солиста и камерни музичар у Италији, Белгији, Аустрији, „Њемачкој, Француској, Холандији, Пољској и Великој Британији. Лидија Станковић је наступала и на значајним фестивалима као што су: БЕМУС, НОМУС НИМУС, Међународна трибина композитора. Као камерни музичар сарађивала је са нашим реномираним умјетницима, као што су Весна Станковић, Александар Маџара и Анета Илић.
Педагошким радом бави се на ФМУ у Београду од 1989. Сада је у звању редовногпрофесора. Године 2017. добила је Велику плакету Универзитета Уметности у знак признања за изузетне педагошке резултате и допринос развоју Факултета музичке уметности и Универзитета уметности.
Срђан Сретеновић (Бор, 1976) учио је виолончело у Школи за музичке таленте у Ћуприји у класи проф. Реље Ћетковића, а затим студирао на Факултету музичке уметности у Београду, у класи проф. Сандре Белић, гдје је дипломирао (2000), магистрирао (2003) и докторирао 2011. године.
Ангажован је као соло челиста камерног оркестра Гудачи св. Ђорђа, с којим више од двадесет пет година редовно наступа у земљи и иностранству. Такође активно наступа и као вођа виолончела у симфонијским оркестарима као што су Camerata Serbica, Нови симфонијски оркестар Макрис, Црногорски симфонијски оркестар, Симфонијски оркестар Бољшој фестивала и Симфонијски оркестар „EUphony“.
Члан је Ансамбла за нову музику „Градилиште“, у чијем је и умјетничком већу.
Наступао је као солиста са Гудачима св. Ђорђа, камерним оркестром Camerata academica из Новог Сада, Симфонијским оркестром РТС-а, Симфонијским оркестром Црне Горе, Оркестром Војске Србије и са хором Collegium musicum.
Године 2005. био је финалиста такмичења Музичке омладине у Београду. Добитник је више награда часописа Музика класика и награде „Александар Павловић“ са Ансамблом за нову музику „Градилиште“.
Редовно наступа на домаћим и иностраним фестивалима као што су Чело фест, БЕМУС, А-ТЕМПО, НОМУС, НИМУС, Мокрањчеви дани и Међународна трибина композитора у Београду.
Од 2015. године бави се и композиторским радом, у оквиру којег се посебно истиче композиција „Четири сонга“ из једне варљиве филмске слике за виолончело и гудаче, која је ремијерно је изведена 2018. године са Гудачима св. Ђорђа у Београду.
Оснивач и уметнички директор Mузичког фестивала Челотон (Cellothon Music Festival), који је по први пут одржан у октобру 2019. године у Београду.
Снимао је за РТС, као и за ЦД-продукције Музичког информативног центра и Музиколошког друштва Србије.
Ради као ванредни професор виолончела на Факултету музичке уметности у Београду.
