10. годишњица часописа „Књижевник“

plakat-knjizevnik1У Вијећници Банског двора 02. октобра 2013. године (сриједа) у 19,00 часова одржаће се 10. годишњица часописа „Књижевник“ и издавачке дјелатности Подружнице Бања Лука Удружења књижевника Републике Српске,.

***

10. годишњица часописа „Књижевник“ и издавачке дјелатности Подружнице Бања Лука Удружења књижевника Републике Српске. Учествују: Слободан Јанковић, Миленко Стојичић, Здравко Кецман, Миљко Шиндић, Александра Чворовић, Ратко Ђогатовић, Ранко Прерадовић, Станоје Плавшић, Јован Бабић, Панто Стевић, Михајло Орловић, Миња Штрбац, Боро Капетановић, Аднана Карахасановић- Зељковић, Сретен Вујковић, Жељко Ђурђевић.

Додјела повеља „Најбољи сарадник“

-Слободан Јанковић, досадашњи главни и одговорни уредник часописа

-Миљко Шиндић, уредник издавачке дјелатности

-Жарко Кецман, за графичко уређење

-Марјанца Кочевар, међународна сарадња

-Лаима Масите, међународна сарадња

-Штампарија Арт принт за штампу,

-КЦ Бански двор за организацију промоција књига

***

„КЊИЖЕВНИК“- ЧАСОПИСНА АУРА Поводом десете годишњице излажења

„Умјетност у часопису почиње од његових корица. Оне су први додир са његовом стварношћу.Часопис није само огледало нити прозор у свијет, већ изум, пролазак кроз ауре, све док и сам не постане аура. Шта рећи о „Књижевнику“, филигрански, мозаички, на начин унутарњег зидања и обзиђивања. 

Од 2003. године када је изашао први број часописа, стигли смо у десету јубиларну годишњицу излажења.У књижевности нема јубилеја, постоје писци и  постоји индивидуалнo и колективно памћење и постоји језик књижевни и поетски у простору разума.Хтјели смо се, и настојали уздићи од локалног до универзалног.Најдубљи осјећај  био је када се локално преиспољавало  у универзално. Зато смо морали бити присутни језички и књижевно у сваком домаћем сегменту, на сваком домаћем  литерарном  огњишту али и на меридијанима и паралелама.Били смо присутни на готово свим језичким просторима и постали прихваћени у региону. Са  другим  часописима имали смо много округлих столова, радили на зближавању , превођењу, представљању наших писаца на другим језицима и обратно.То је била посебно важна улога  часописа.Сарађивали  смо са часописима из Словеније, Данске, Пољске, Литве, Мађарске, Бугарске, Италије, Израела,Њемачке и др.Ту сарадњу настављамоупркос многим кризним и књижевности и писцима ненаклоњеним временима.Нове технологије су нас одвеле у нове до јуче непознате и неприступачне начине комуницирања са читаоцима.Часопис „Књижевник“ излази упоредо у књижном и електронском  издању.Употреба неколико главних језикаје планетарна тако да мали језици морају да траже своје мјесто између њих.Због тога су данас преводиоци веома тражени и преводилаштво се подстиче у свим земљама.Задовољавање самим собом је затварање у паланку буђаве атмосфере из  које не ниче ништа ново. Иако смо досегли  десетогодишњицу  излажења (што за  часопис није  мало а ни много), досегли 500 хиљадитог читаоца  и  поштоваоца  часописа „ Књижевник“, постали регионално препознатљиви и равноправно прихваћени, то није коначан досег замишљеног.

Идеје и креативности су уз рад најважнији, а тога нашим сарадницима не недостаје.Такорећи из фијока смо добијали прилоге најзначајнијих књижевника: Х. Л. Борхеса, Х. Кортасар, Ч. Милоша, Шимборске, Т. Венцлова, Ф. Кафке и других, и то текстове који још нису билиобјављени у њиховим земљама, али исто тако и домаћих писаца: Милорада Павића, Јовице Аћина, Бисерке Крајчић, Стевана Тонтића, Ранка Рисојевића, Аднане Карахасановић-Зељковић,…Часописање је рекли бисмо грађевинарење.То је она геометрија смисла када се жели досегнути најудаљенија тачка земње и свемира. Часописи су печату времену.“.

 

Здравко Кецман,
Главни и одговорни уредник

Share