У Вијећници Банског двора 18. децембра 2013. године (сриједа) у 19,00 часова одржаће се промоција књиге „Најважнија карика успјеха“, (треће издање књиге „Рукометни голман“) аутора Абаза Арсланагића у сарадњи са „Независним новинама“ и „Гласом Српске“.
Учествују:
Бранко Јанковић,
Душан Праштало,
и аутор.
***
Абаз Арсланагић је некадашњи рукометни голман, тренер, професор физичке културе и спортски новинар. Рођен је 2. септембра 1944. године у Дервенти. Освајач је златне медаље на Олимпијским играма у Минхену 1972. године.
Почео се бавити рукометом с 14 година, 1958. године у свом родном граду, да би тек четири године касније у Београду почео професионалну каријеру. Недуго затим, одлази у Бања Луку гдје се стварала једна нова генерација и екипа, с којом ће освојити многе титуле, између осталог и титулу европског првака 1976. године. Службено је за Борац одиграо 232 утакмице, гдје је као голман постигао 18 голова. С клубом је освојио 4 национална првенства и 5 купова у бившој држави. За репрезентацију Југославије је дебитовао 1969. у Љубљани против Њемачке, за коју ће укупно одиграти 125 утакмица. С репрезентацијом је осим златне медаље на Олимпијади у Минхену 1972. освојио и двије бронзе на Свјетским првенствима 1970. и 1974. године. Имао је два наступа за селекцију свијета.
Арсланагић је познат по томе што је увео неке новине у начину како се рукометни гол брани. При брањењу седмераца први је почео излазити с линије на три метра гдје би дигао руке изнад главе. Исто је примјенио при брањењу удараца с крила како би смањио угао под којим се може упутити лопта. Био је специјалиста у брањењу седмераца. И остали голмани су примјенили неке његове технике које су у употреби и дан данас.
Послије блиставе играчке каријере био је и тренер Борца у неколико наврата, па једно вријеме селектор југословенске сениорске и јуниорске репрезентације. Послије рата је био селектор Хрватске, Катара и Босне и Херцеговине, а кратко је радио као тренер у сарајевској Босни гдје је у једној години освојио и Првенство и Куп. Осим Босне тренирао је и Бадел из Загреба, те Лашко из Словеније.
Књига о одбрани пенала
О одбрани удараца са седам метара написао је три књиге.
Прије књиге ”Рукометни голман – најважнија карика успјеха”, професор Арсланагић написао је дјела ”На рукометном голу” (1979.), те ”Рукомет, приручник за тренере и играче” (1997.).
Трећа књига која се бави проблематиком најважније карике у ланцу рукометног успјеха, голманом, његовом личношћу, физичком припремом, техником, тактиком и свим релевантним пратећим сегментима његове игре.
Ријеч аутора:
„Након моје прве књиге из 1979.године “На рукометном голу”, која је доживјела и друго допуњено издање “Рукомет, приручник за тренере, голмане и играче”, свјетло дана доживјела је и трећа књига, „Рукометни голман , најважнија карика успјеха.“
Прва књига „На рукометном голу” уствари је моја проширена дипломска радња с Факултета за физичко васпитање у Сарајеву, а њен основни задатак је био предочити како су тренери радили са мном као голманом. Другом књигом сам хтио описати свој начин рада с голманиима, а „Рукометни голман“ је у ствари презентација мог цијелокупног тренерског рада с голманима. Уствари, то је подсјетник како сам радио и доприносио стварању голманских величина на просторима бивше државе. Књига приказује главне карактеристике тога рада кроз савјете и вјежбе, чиме сам настојао млађе колеге увести у проблематику тренерскога посла и указати на специфичност рада с голманима. Писана је наравно са жељом да се тај рад побољша. Такођер мислим да, ако је већ општеприхваћено да добар голман значи педесет посто успјеха, онда је вријеме да се рад тренера голмана почне цијенити и боље вредновати.
Жеља ми је да поновно стаса неки нови Башић, Арнаутовић, Велић, Пушник, Матошевић, Шола, Лосерт, Перић, Штербик или Шарић, а мислим да је Мирко Алиловић на добром путу да настави ту традицију.
Такођер бих хтио појаснити читаоцима како је школа брањења стварана у РК Борац, клубу који је рукометном свијету подарио много, и наравно афирмисати тај рад. Као аутор ове публикације дајем себи за право да кажем нешто више о томе,јер сам један од пионира те школе, човјек који је судјеловао и дао велики обод у креирању технике брањења.“
