У Вијећници Банског двора 20. новембра 2012. године (уторак) у 19,00 часова одржаће се промоција књиге „Антологија српске поезије“ приређивача Ненада Грујичића.
Свечани програм Бранковог кола
Ненад Грујичић
АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ
(1847-2000)
Студенти Академије умјетности у Бањалуци
(Данило Керкез, Смиљана Маринковић и Иван Перковић)
говоре пјесме:
Бранка Радичевића, Лазе Костића, Јована Дучића, Милоша Црњанског, Десанке Максимовић, Стевана Раичковића, Мирослава Антића, Душка Трифуновића и Ђуре Дамјановића
Своје пјесме из антологије казују пјесници из Републике Српске:
Ранко Рисојевић, Ранко Прерадовић, Стевка Козић Прерадовић, Зоран Костић, Душан Праћа, Анђелко Анушић, Предраг Бјелошевић, Боро Капетановић, Драгана Крагуљ, Александра Чворовић и Тања Ступар Трифуновић
О антологији говоре:
Бранко Брђанин Бајовић, Мирко Вуковић и аутор
***
БИОГРАФИЈА НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА
Ненад Грујичић рођен је 12. септембра 1954. године у Панчеву. Основну и средњу школу учио у Гомјеници и Приједору, гдје је живио од своје шесте до двадесете године. На Филозофском факултету у Новом Саду дипломирао на групи југословенска и општа књижевност књижевност. Био је главни и одговорни уредник студентског књижевног листа То јест (1978-1980) и уредник поезије у Гласу омладине 1980-1981. године. Предсједник Друштва књижевника Војводине (1993-1997) и предсједник Савјета Међународног салона књига и “Дана Лазе Костића“ у Новом Саду (2000-2004). Био је члан Управног одбора Удружења књижевника Србије (1993-1997). Радио као професор књижевности у Војној гимназији у Београду (1982). Живи и ради у Новом Саду и Сремским Караловцима, гдје води познату културну институцију Бранково коло. Као пјесник и предавач гостовао у Москви, Берлину, Братислави, Тбилисију, Бечу, Темишвару, Петербургу и другдје.
Пјесничке књиге:
Матерњи језик, Књижевна омладина Србије, Београд, 1978.
Линије на длану, Просвета, Београд, 1980.
Врвеж , Матица српска, 1985.
Царска намигуша, Бигз, Београд, 1990.
Јадац, Српска књижевна задруга, Београд, 1993.
Пуста срећа, Просвета, Београд, 1994, 1995. и 1996.
Матерњи језик и песме при руци, КОС, Београд, 1995.
Лог, Време књиге, Београд, 1995.
Цваст, Просвета, Београ, 1996. и 1997.
Сновиље, Глас српски, Бања Лука, 1998.
Жива душа, Просвета, Београд, 1999.
Шајкашки сонети, Прометеј. Нови Сад, 2008.
Вијадукт (поеме), Прометеј, Нови Сад, 2011.
Књиге изабране поезије:
Чистац, Просвета, Београд, 1997.
И отац и мати, Матица српска, Нови Сад, 2002,
Млеч, Глас српски, Бања Лука, 2004,
Светлост и звуци, Српска књижевна задруга, Београд, 2005.
Дарови, Орфеус, Нови Сад, 2009.
Остала дјела:
Читај Тракла (драма), Радио Нови Сад, 1983.
Бранко (монографија), Књижевна заједница Новог Сада и Завод за уџбеника и наставна средства, Београд, 1984, 1985, 1990. и 1992; алманах
Прокрустова постеља (есеји и критике). Стражилово, Нови Сад, 1988.
Аух, што живот ушима стриже (алманах), Стражилово, Нови Сад, 1990.
Плес у негвама (есеји и критике), Просвета, Београд, 1998;
Полемике и одушци, Ослобођење, Сарајево, 2004;
Ојкача (студија и антологија), Књижевна заједница Новог Сада, Задужбина Петар Кочић, Бања Лука – Београд, 2оо2, Музеј Козаре, Приједор, 1988, 1992, 1996, 2003. и 2004.
Приче из потаје, Прометеј, Нови Сад, 2007.
Мужа душа (роман), Прометеј, Нови Сад, 2009.
Приче за романе, Културни центар Новога Сада, 2012.
Антологија српске поезије (1847-2000), Бранково коло, Сремски Карловци, 2012.
Добитних награда и признања:
Бранкова награда Матице српске, Милан Ракић, Скендер Куленовић, Вукова награда, Печат вароши сремскокарловачке, Кондир Косовке девојке, Стражилово, Кочићево перо, Павле Марковић Адамов, Пјесма над пјесмама, Грб Сремских Карловаца, Шушњар, Дневникова награда, Лазар Вучковић. Златна значка културно-просвјетне заједнице Србије и Прва награда на Смотри југоловенских радија у Охриду за емисију “Од бећарца до ојкаче“,
Пјесме су му превођене на руски, енглески, њемачки, француски, италијански, шпански, јерменски, пољски, грузијски, арапски, румунски, шведски, чешки, словачки, украјински, мађарски, македонски, русински и словеначки језик.
***
РЕКЛИ СУ О АНТОЛОГИЈИ
Михајло Пантић
Антологија Ненада Грујичића је једна од оних које се у критици сматрају интегралним. Она обухвата српско песништво од просева модерне свести у српској песничкој имагинацији до дана данашњег и предочава ширину и богатство свега онога што је та имагинација кроз векове успела да нам дâ.
Драгољуб Стојадиновић
Ненад Грујичић је инстинктом одржања осетио и успео да сву ту песничку силу матерњег језика окупи на једном месту и покаже да у таквом снопу духовне снаге заиста смо неразориви.
Славица Гароња Радованац
Ненад Грујичић је за нашу све сиромашнију културу остварио једно респективно, аутентично, репрезентативно и за будуће изучаваоце српског песништва — незаобилазно дело.
Марија Слобода
Ово је књига о којој ће се много говорити, али пре свега — књига која се радосно и изнова листа и чита, сталним уздизањем до нових песничких врхунаца којима нема краја.
***
Нова антологија српске поезије
Поводом 165 година од издавања прве књиге пjесама Бранка Радичевића у Бечу, пjесник и књижевни критичар Ненад Грујичић, приредио je нову антологију српске поезије од 1847. до 2000. године.
Дjело обухвата вијек и по српског пјесништва гдjе су изабрани стихови 290 аутора, од Бранка Радичевића до Дејана Алексића.
Заступљени су и писци који су се у потпуности остварили као прозаисти, али и као кантаутори и пјесници рокенрола, актери савремене музичке сцене.
Састављач антологије Ненад Грујичић каже да је настојао да та антологија не буде клонирање нити понављање неких постојећих утицајних антологија. „Желео сам да померим одређене увиде, да релативизујем координате и амплитуде досега тих антологија и да освежим ову антологију новим именима или, боље речено, мање познатим, нарочито последњих 50 година“, истakao je Грујчић.
