У Арт биоскопу Банског двора 20. марта (петак) 2020. године у 19:00 часова биће одржана пројекција филма ЕНКЕЛ („Унук“) сценаристе и редитеља Александра Рељића.
Бесплатне позивнице за пројекцију могу се преузети на билетарници Банског двора од 13. марта (петак), сваким радним даном осим недјељом, у периоду од 10:00 до 18:00 часова.
Дугометражни документарни филм „Енкел“ је прича о суочавању са најмонструознијим злочином у историји човјечанства – холокаустом, из угла унука команданта Аушвица Рајнера Хеса и преживјеле логорашице Еве Мозес Кор, која га је 2014. године симболично усвојила као свог унука. Њих двоје су потписали завјет о заједничкој борби против расизма, антисемитизма и ксенофобије у данашњем свијету.
Рајнер Хес је унук Рудолфа Франца Фердинанда Хеса, који је 16. априла 1947. објешен у Аушвицу за убиство два и по милиона Јевреја. Рудолф Хес је у Аушвицу организовао индустријско убијање Јевреја у гасним коморама и крематоријумима, у оквиру нацистичког пројекта „коначно рјешење“, а у прољеће 1944. године, за 56 дана убија 425.000 људи, жена и ђеце са подручја тадашње Мађарске. У вријеме Другог свјетског рата, Бачка је била дио мађарске окупационе зоне и те 1944. године, преко десет хиљада Јевреја са њених простора одведено је у Аушвиц, у сигурну смрт.
Као командант Аушвица, Рудолф је са породицом живио у вили, поред логора, тако да су се Рајнеров отац Ханс Јурген и његове три сестре и брат, играли у дворишту куће, на само 100 метара од крематоријума, у којем су спаљивани људи.
Тако да се Рајнеров деда, након свакодневног убијања преко 10.000 људи „враћао кући са посла“ и водио „нормалан породични живот“.
Рајнер Хес, унук масовног убице, заправо је трагична личност која се бори са духовима прошлости, како би заштитио сопствену дјецу и унуке од мрачног породичног насљеђа.
Аутор филма Александар Рељић о филму:
Идеја за филм „Енкел“ родила се почетком 2015. године, у време 70. годишњице ослобођења Аушвица. Завршавали смо документарни ТВ филм под називом “ Auschwitz – Југословенско сећање“, који се емитовао 27. јануара тачно на 70. годишњицу ослобођења тог стравичног логора смрти. Тог дана окретао сам домаће и стране ТВ канале да видим како колеге извештавају о овом важном и великом јубилеју. Налетео сам на интервју Кристијан Аманпур са Рајнером Хесом, на CNN-u, који се укључивао директно из Кракова и који је дошао да присуствује годишњици стравичног злочина, који је починио његов деда. Зенемео сам и рекао у себи: „Ја овог човека морам да нађем и снимим причу“. Почео сам да претражујем податке о Хесу на интернету и пронашао “ Daily Telegraf“ од 15. јануара 2015. године и чланак о Рајнеру, Еви и симболичном усвајању. Потражио сам Хесов профил на фејсбуку и послао му кратку поруку да сам новинар из Србије и да тражим његову мејл адресу. Одговорио је за двадесетак минута, и до краја те вечери све је било договорено. Имали смо среће јер смо први понудили снимање документарног филма. Менаџмент куће је препознао значај приче и 14. априла шесточлана екипа РТВ-а, била је на путу за Пољску, градић Освијећим (познатији по немачком називу Auschwitz) на сусрет са Рајнером. Прешли смо још две хиљаде километара комбијем РТВ-а кроз Пољску и Немачку. Коцкице су се потпуно поклопиле јер је и Ева долетела из Америке. Са њом смо се срели у немачком граду Линебургу, на суђењу Оскару Гренингу, књиговођи из Аушвица, јер је била једна од главних сведокиња. Верујем да је „Енкел“ једна изузетно важна прича, која у исто време говори о суочавању са стравичним злочинима, али и о праштању, у покушају да се такви злочини не понове у будућности. Филм сам посветио Јеврејима из Бачке да се не би заборавило њихово страдање. Десет хиљада њих су одведени и убијени у Аушвицу.
