Отворена изложба фотографија „Споменици“, аутора Giulio Zanni i Marc Koegel.

У Малом салону Банског двора у 19,00 часова отворена је изложба фотографија  „Споменици“, аутора Giulio Zanni i Marc Koegel.

слика1 слика2- слика3- слика4- слика5- слика6-

 

Marc Koegel  едукатор, писац и директор Photo Workshops LTD у Ванкуверу. Његове црно – бијеле дуге експозиције пејсажа,  као и фотографије архитектуре су више пута излагане у Ванкуверу и интернационално. Рођен  у Њемачкој, Марк је прво дошао  у Канаду (гдје и сад живи) гдје 1996. године дипломира економију. Још као  дванаестогодишњак бавио се фотографијом. Радио је и учио са многим интернационалним признатим фотографима, укључујући Joe McNally, Mary Ellen Mark, Greg Goman, Arthutr Meyerson, Jay Maisel и Ralph Gibson. Његова фотографија освојила је бројне интернационалне награде укључујући укључујући IPA (International Photo Awards), Spider Awards, ND Awards, Moscow International Photo Awards (MIFA),  PX3 (Prix De La Photographie Paris),  гдје је недавно освојио прву награду доносећи му титулу најбољег фотографа пејсажа 2016 – те године. Марков рад се налази на бројним web страницама,  фотографским блоговима и од недавно на Phase One web страници. У стварању његових fine art фотографија, Марк користи најбољу данас доступну опрему: средњи формат дигиталне камере до 100 megapixela резолуције постављених на техничкој камери.

Giulio Zanni је италијански фотограф који већину свог живота живи на Балкану. Провео је 18 године у Босни и Херцеговини гдје је радио за различите дипломатске мисије. Тренутно живи на релацији Скопље, Умаг и Бања Лука. Прије фокусирања на fine art, радио је на документарној фотографији и фотографији природе.  Камером је забиљежио post-conflict ситуације различитих земаља, учио је уз фотографе као што су James Natchwey и Gary Knight. Често користи технику дуге експозиције и већином фотографише у црно – бијелој техници. Освојио је неколико награда укључујући IPA (International Photo Awards), Spider Awards, ND Awards, Moscow International Photo Awards (MIFA),  Tokyo International Awards (TIFA), PX3 (Prix De La Photographie Paris), Monochrome Awards, International Photographer of the Year, One Eyeland. Недавно, серија Споменици освојила је другу награду у категорији Архитектуре ND Awards и прву награду у категорији Fine Art – One Eyeland. Његов рад је био више пута објављиван у књигама и часописима, а његов портфолио спада  најбоље међу надахнутим  фотографима.  Живећи на Балкану још од 1996. године, Giulio је био опчињен Споменицима. Својом фотографијом, желио је да их сажме уз политичког контекста и да врати назад улогу тим футуристичким структурма које су често напуштене од стране влада у порицању њихове прошлости.

„Споменици“  Giulio Zanni

Шта су то „Споменици“?

„Према споменицима имам однос  као према државним социјалистичким спомен- грађевинама изграђенима у бившој Југославији и у другим сусједним балканским земљама. Већина ових споменика слави побједе и битке за вријеме нацифашизма, а неки од њих представљају чак и костурнице.

Као производ режима, ови споменици су означили важне историјске догађаје и драме, као сто је то било у случају Јасеновца, “Auschwitz Balkana”, гдје је , на бруталан начин, стотине хиљада људи изгубило своје  животе.

 Током социјалистичког режима, ове структуре су такође играле веома битну друштвену улогу.

Споменици су представљали мјеста гдје су породице имале обичај окупљати се или гдје би дјеца ишла на школске излете.“

Архитектура

Архитектура „Споменици“ је често повезана са покретом званим “брутализам”, чије значење потиче од Le Corbusier везе за сирову грађу, бетон.

Иако је заиста већина грађена од бетона, њихова архитектура има више живота у њима самима, гдје доминирају апстракција и футуристички елементи. Међу ауторима најфасцинатнијих споменика су: аритекта Богдан Богдановић и скулптори Душан Џамоња и Миодраг Живковић.“

Зашо фотографишем споменике

„Ја нисам заинтересован да се упуштам у документарну примјену. Приступио сам споменицима са fine art тачке гледишта. У том погледу, уз изузетак Marc Koegel-a изјављујем да сам први fine art фотограф који је примијенио fine art приступ на споменицима на систематичан и свеобухватан начин.

Сигурно ћете пронаћи многе фотографије споменика на небу, али то нису fine art фотографије.

Jan Kempenaers, белгијски фотограф, има заслугу да буде први фотограф који је документовао неке од главних споменика након задњег балканског рата и који их је сакупио у књигу, откривајући постојање ових структура. Он је користио искључиво документарни приступ.

Као fine art фотограф, мој циљ је да подигнем цијели субјект на виши ниво. Споменици су  разасути широм територије бивше Југославије, док неки од њих више не постоје-уништени експлозијама током посљедњег балканског рата као симболи претходног режима, други су се распали преузети природом (у порицању њихове прошлости или у неким случајевима због недостатка финансирања). Ипак, неки од њих, сматрају се од стране ауторитета, националним споменицима. Такав је случај са спомеником Јасеновац (ХР), Крушево (МК) и Кадињача (СР).

Моје слике споменика немају политичко тумачење.. Моје фотографије су политички агностик. Више се не бавим фото-журнализмом.

Ја волим естетику споменика, што ме инспирише да их сврстам у неку нову димензију кроз моју умјетничку интерпретацију.

Share