У Малом изложбеном салону Банског двора 26. фебруара 2019. године (уторак) у 19.00 часова биће отворена изложба „Слике на папиру“, аутора Бошка Вукојевића.
Бошко Вукојевић припада данас генерацији зрелих умјетника које се током осамдесетих година након завршене Академије ликовне умјетности у Новом Саду Укључио у ликовни живот Бања Луке и Босне и Херцеговине, дајући свој допринос новом енергијом, радикалним промишљањем и зналачком ликовности даровита умјетника.
Истина, Вукојевић није умјетник који има енормну продукцију, склону различитим експериментима, измима и иконографији, али зато свако своје дјело промишља естетски, социолошки, занатски, могло би се рећи и филозофски. Истовремено, сви његови радови надахнути су емоцијама и доживљајима нама видљивим или скривеним.
Ишчитавање цјелокупног дјела указује на један континуитет, без радикалних резова уз специфичности које произилазе из различите иконографије (врата, лавабо, сто, портрети, пејсажи, сандуци, градски сувенири, кутије…) или употребе технике (акрил, уље, графике дубоке штампе, акварел…). У свим овим тражењима Вукојевић остаје вјеран себи у умјетничком постигнућу и занатском поштењу.
Задњи његов циклус који је назвао КУТИЈЕ зачео се 2008. године и непрекидно траје до данас. Управо тај циклус КУТИЈА указује на синтезу раних слика сандука који су скривали интиму малих ствари универзалног значења и графика сликарског надахнућа града, који га инспирише деценијама.
КУТИЈЕ су само спољашњи омотач, симбол мајчиног тијела и несвјесног и зато би могли рећи да увијек садрже неку тајну, нешто драгоцјено, крхко које се штити а истовремено затвара и дијели од свијета. У овом случају и могућем тумачењу феномена кутије, кутија може бити и сам аутор који на себи својствен начин ликовним језиком чува свој град, његов идентитет, визуалност, природу и духовност.
Осјећања Вукојевића када је у питању град и његов живот су танана, транспарентна и зато акварел, као техника му најбоље одговара да бојом и водом Врбаса брзо забиљежи дубоко проживљену арому и атмосферу. Бања Лука има различите рукописе у обликовању, али је то и град харизматичне амосфере, заводљиве сценографије зелених оаза, традицијске и свјетске музичке културе, богате ликовности у различитим сегментима дјеловања (дизајн, мода …) и у том богатству изнаћи исјечке „своје“ стварности, видљиве и оне тактилне и осјећајне попут свјетла, мириса, жубора Врбаса, богатог ткања, урбаног стајлинга, прави је изазов.
Град Вукојевићева живљења и снова обиљежава ријека Врбас, широко пространство ружичасто-плавичасте атмосфере, неколико архитектонских здања који симболизирају културу, духовност и баштину које смјешта у КУТИЈЕ и око њих у простор с изузетном лакоћом не нарушавајући склад и хармонију и акварелску прозрачност. Маштовитост на овим акварелима као и расположења означава скалом симболичких боја без строгих ограничења и засићења бијелог папира.
КУТИЈА се постепено отвара у част ликовности и све више приклања апстракцији редукујући видљиве елементе у корист чисте ликовности која треба да му отвори нове могућности гдје че успомене и традиција на најбољи могући начин обогатити нашу путујућу цивилизацију СЛИКАМА НА ПАПИРУ, брзо рађеним и преносивим у дослуху са овим временом.
Љиљана Пердув – Мисирлић
БИОГРАФИЈА
Бошко је рођен 29.04.1952. године у Хрватској Костајници. Академију умјетности – сликарство завршио је у Новом Саду 1978. године. Излагао је на пет самосталних и 65 колективних изложби. Живи и ради као самостални умјетник у Бањалуци. Бави се сликарством и графиком.
